• Koliko postupaka VTO (BMPO) godišnje država finansira?
  
  – Država finansira 3 pokušaja vantelesne oplodnje za parove koji ispunjavaju uslove. Godišnje se uradi oko 3.500 postupaka vantelesne oplodnje i oko 1.500 inseminacija. To, nažalost, nije dovoljno s obzirom da se oko 400.000 parova bori sa nekim problemom neplodnosti.
• U kojim državnim klinikama je moguće uraditi Vantelesnu oplodnju i šta je neophodno za osobe sa invaliditetom?
• Osobe sa invaliditetom imaju ista prava kada je u pitanju postupak BMPO, ali u zavisnosti od oblika invaliditeta Vaš lekar će Vam objasniti postupak. Nekada je neophodno je pozitivno mišljenje specijaliste kod kojeg se lečite. BMPO postupak sprovodi se u: Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS, GAK “Narodni front”, GAK KC Vojvodine, Klinici za ginekologiju i akušerstvo KC Niš i Službi za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice Valjevo

Kada bi trebalo da se obratim lekaru jer ne uspevam da ostanem trudna prirodnim putem?

• Ginekologu bi trebalo da se jave pacijentkinje ukoliko imaju 35 godina i manje, a ne ostaju trudne posle godinu dana zajedničkog života. Žene starije od 35 godina trebalo bi da potraže stručnu pomoć ukoliko šest meseci bezuspešno pokušavaju da ostanu u drugom stanju.

Da li prvo treba pokušati inseminaciju ili se odmah uključiti u postupak VTO?

• To zavisi od starosti pacijentkinje. Veliki procenat žena koje imaju problem sa sterilitetom ima od 40 godina i više. Zbog izuzetno niskog procenta uspeha inseminacija kod pacijentkinja sa 38 i više godina, svuda u svetu se tada pristupa pripremi za VTO, kao metodi koja ima najveće šanse za uspeh. Mlađim ženama gotovo uvek se radi inseminacija, pre nego što uđu u VTO postupak.

Koliko dugo traje postupak VTO?

• Nigde u svetu procedura pripreme za VTO ne može da se završi za nekoliko dana, ali u Srbiji pacijenti relativno brzo mogu da urade sve potrebne analize i da dobiju dozvole obe komisije. Procedura VTO bi trebalo da bude obavljena u perodu od godinu dana od dobijanja dozvole drugostepene komisije.

Da li je epidural dostupan i  ženama sa invaliditetom?

• Epiduralnu anesteziju moguće je davati i ženama sa nekim oblikom invaliditeta. Prethodne ili postojeće neurološke i neuromišićne bolesti, poput bolesti perifernog nervnog sistema, centralnog nervnog sistema i kičmenog kanala,  jedinstven su izazov i za porodilju i za anesteziologa. Važe ista pravila, iste kontraindikacije i individualni pristup svakoj trudnici. Prethodne operacije kičme nisu kontraindikacija za epiduralnu analgeziju. Ipak, ožiljci u epiduralnom prostoru mogu ponekad ograničiti efikasnost epiduralne analgezije i povećati rizik od nehotične duralne punkcije.

*Ovaj tekst deo je projekta Majčinstvo i invaliditet “Dajmo i njima šansu” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove ministarstva.