Građani Srbije mogu na dva načina da obezbede sebi zdravstvenu zaštitu prilikom letovanja u inostranstvu. Jedan je da uplate putno zdravstveno osiguranje u nekom od osiguravajućih društava, a drugo je da iskoriste mogućnost što u Srbiji imaju zdravstvenu knjižicu (karticu), pa na osnovu toga da dobiju potvrdu koja može da im posluži za besplatnu zdravstvenu pomoć i u inostranstvu. Privatno putno osiguranje važi u ambulantama, bolnicama i drugim ustanovama koje pokriva mreža konkretne osiguravajuće kuće, a državno osiguranje, sa potvrdom RFZO važi u zdravstvenim ustanovama koje su deo sistema javnog zdravlja konkretne države.
Građani koji letuju u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Italiji, Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, Turskoj, Tunisu i još nekoliko zemalja, mogu u slučaju hitnog zdravstvenog stanja da besplatno koriste zdravstvenu zaštitu, samo po osnovu toga što su osigurani u Srbiji. Međutim, da bi im zdravstvena knjižica Srbije važila u inostranstvu – i to isključivo za hitna stanja a ne redovno lečenje – neophodno je da pre puta overe dvojezični formular pred lekarskom komisijom.
Mogućnost besplatne zdravstvene zaštite za naše građane pri privremenom boravku u inostranstvu, osim u državama sa kojima Srbija ima potpisan sporazum, postoji i u državama sa kojima nema ovakve vrste sporazuma. U tom slučaju, putnik treba pre polaska da pribavi potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu – obrazac 03-12, precizira se u uputstvu RFZO.
Osigurana lica RFZO za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turistički boravak), imaju pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život i zdravlje osiguranih lica, precizira RFZO.
„Da bi osigurana lica ostvarila pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu u zemljama sa kojima Srbija ima zaključene sporazume o socijalnom osiguranju potrebno je da pre polaska na put pribave dvojezični obrazac (osim Poljske i Velike Britanije za koje je potreban samo dokaz o osiguranju i putna isprava), dok je za zemlje sa kojima Srbija nema zaključen sporazum potrebno pre polaska na put pribaviti ‘potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu’ – obrazac 03-12“, navodi RFZO.
Izdavanje dvojezičnog obrasca i potvrde su besplatni, a izdaje ih nadležna filijala RFZO – ona koja je izdala i zdravstvenu knjižicu (sada karticu zdravstvenog osiguranja).
„Dvojezični obrazac i potvrdu izdaje nadležna filijala RFZO, a na osnovu nalaza i mišljenja lekarske komisije, da lice ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje, odnosno smeštaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, uključujući i druge zdravstvene usluge“, navodi RFZO.
Potrebnu dokumentaciju, kako se objašnjava – a to je nalaz i mišljenje izabranog lekara i važeću karticu zdravstvenog osiguranja – osiguranik podnosi lično lekarskoj komisiji nadležne filijale RFZO.
Potvrda i dvojezični obrazac izdaju se najduže za period do 90 dana od dana izdavanja.
Ako nastane potreba za medicinskom pomoći u zemlji sa kojom Srbija ima zaključen ugovor, pacijent predaje dvojezični obrazac „nosiocu inostranog zdravstvenog osiguranja u mestu privremenog boravka (kasi zdravstvenog osiguranja)“.
U zemljama sa kojim Srbija ima sporazum, putnik kojem zatreba hitna medicinska pomoć predaje dvojezični obrazac.
Putnici koji su u Velikij Britaniji i Poljskoj pravo na osiguranje dokazuju zdravstvenom knjižicom (karticom) i pasošem.
Isto važi i za slučaj Danske, Norveške i Švedske kada je reč o dokumentaciji (zdravstvena knjižica i pasoš), ali ovde putnik sam snosi troškove za dobijenu hitnu medicinsku pomoć, pa ih potom refundira u Srbiji, pošto je sa ovim državama sklopljen sporazum po principu reciprociteta.
„Izuzetno, ukoliko obrazac nije izdat pre polaska na put, a ukazana je hitna medicinska pomoć u inostranstvu, dvojezični obrazac se, na zahtev inostranog nosioca zdravstvenog osiguranja, izuzetno može i naknadno izdati , ukoliko je ova mogućnost predviđena međunarodnim ugovorom“, precizira RFZO.
Ako putnik nije pribavio potvrdu pre odlaska na put i ako hitne zdravstvene usluge u inostranstvu plati – po povratku u Srbiju podnosi u organizacionoj jedinici RFZO zahtev za naknadu tih troškova.
„Uz zahtev za naknadu troškova potrebno je priložiti fotokopiju medicinske dokumentacije iz zdravstvene ustanove u kojoj su pružene zdravstvene usluge kao i originalni račun, odnosno dokaz da su zdravstvene usluge plaćene“, ukazuje RGZO.
U slučaju da putnik nije pribavio potvrdu pre odlaska na put, a platio je troškove hitnog lečenja u zemlji sa kojom Srbija nema zaključen ugovor – on nema pravo na naknadu plaćenih troškova.
Za vreme boravka u inostranstvu osigurano lice može da koristi zdravstvenu zaštitu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u zdravstvenim ustanovama koje su – u sistemu javnog zdravlja strane države.
Članom 117 Zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno je i koliko može da traje boravak u bolnici prilikom privremenog boravka u inostranstvu – samo onoliko koliko je potrebno da se osposobi za zdravstveno bezbedan povratak u Srbiju.
„Ukoliko osigurano lice za vreme boravka u inostranstvu koristi hitnu medicinsku pomoć u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, može je koristiti u inostranstvu samo onoliko vremena koliko je potrebno da se osposobi za zdravstveno bezbedan povratak u Republiku Srbiju. Opravdanost stacionarnog lečenja ceni stručno-medicinski organ RFZO“, navodi se u zakonu.
Spisak zemalja sa kojima Srbija ima potpisane sporazume pogledajte OVDE na sajtu RFZO.
Tačne nazive obrazaca, odnosno potvrda koje treba da se pribavepre putovanja u konkretnu državu pogledajte OVDE na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.