Ko ima pravo na besplatnu zaštitu od gripa
15/10/2019
Zašto je u Novom Sadu dvostruko više blizanaca
20/10/2019

Prava ista, ali prepreka više

Novosađanin J. K. I Beograđanka J. K. i pre nego što su se odlučili da život provedu zajedno, delili su istu sudbinu – oboje su kao deca zadobili oštećenje sluha. On delimično a ona potpuno zbog, kako su im roditelji objasnili, visoke temperature dobijene nakon vakcinacije. Pošto su sedmogodišnju vezu prošlog meseca krunisali brakom, sada im je najveća želja da se ostvare u ulozi roditelja. Ali u njihovom slučaju put ka potomstvu je nešto teži, jer sudbina nije bila naklonjena ovoj mladoj ženi.
U razgovoru za portal „Zdravlje vodič” J. K. objašnjava da su joj lekari, još kao sedamnaestogodišnjakinji, utvrdili da njeni jajnici uopšte ne proizvode jajne ćelije. Zato im je jedina nada vantelesna oplodnja.
„Zapravo, jedini način da postanemo roditelji jeste doniranje, ali da bismo pokušali moramo da idemo u inostranstvo. Pričali smo sa predstavnicima određenih klinika iz Grčke i Češke. Za jedan pokušaj moramo prikupiti oko 6.500 evra, a u tu cenu nisu uključeni smeštaj, prevoz i ishrana u inostranstvu. Nažalost, nama je to preskupo”, počinje svoju priču naš sagovornik koji radi kao programer u jednoj IT firmi.
Iako u Beogradu banka reproduktivnih ćelija radi još od maja, prvi donori još nisu prošli šestomesečnu proceduru tako da ćelija još nema.
Iako osobe sa invaliditetom imaju ista prava na VTO kao i one bez invaliditeta, na njihovom putu ipak se nalazi više prepreka. Budući da se naša sagovornica najviše sporazumeva na znakovnom jeziku, neophodna joj je pratnja prilikom svakog odlaska kod lekara. Zato J. K. skreće pažnju da bi svima onima koji ulaze u ovako iscrpljujuću bitku za potomstvo, a naročito ako je reč o pacijentima koji imaju i neku vrstu invaliditeta, značilo da postoji jedna državna ustanova u kojoj bi mogli da urade sve analize i da započnu proces BMPO.
„Za sada je to moguće”, kažu naši sagovornici, „samo u privatnim bolnicama”.
Barijere sa kojima se susreću parovi koji planiraju ili su već u procesu VTO su i psihološke prirode. Naša sagovornica priznaje da joj situaciju otežava i činjenica da je njen ginekolog, kod koga je došla godinu pred punoletstvo jer nije imala menstrualni ciklus, otišao u penziju.
„Sada pokušavamo da prikupimo što više informacija kako bi znali koji je sledeći korak na putu ka potomstvu. A upravo je to veliki problem jer lekari daju veoma šture informacije, pa moram da insistiram na detaljima jer želim da znam u čemu je problem i kako ga možemo rešiti”, kaže naš sagovornik, koji se nada da su možda baš oni među prvim parovima koji će dobiti jajnu ćeliju iz banke otvorene pri Kliničkom centru Srbije.

*Ovaj tekst deo je projekta Majčinstvo i invaliditet “Dajmo i njima šansu” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *