Osobe sa invaliditetom imaju prava na postupak VTO o državnom trošku kao i one koje nemaju invaliditet

U Srbiji se  godišnje uradi oko 3.500 postupaka vantelesne oplodnje i oko 1.500 inseminacija, ali to nije dovoljno jer problem neplodnosti muči oko 400.000 parova. Dok u Srbiji ne postoje precizni podaci o uspešnosti procedure, u Evropi se procenjuje da svaki treći par dobije bitku za potomstvo.
Proces vantelesne oplodnje je iscrpljujuć i u psihičnom i u finansijskom smislu. Naša zemlja finansira prva tri pokušaja VTO, a mnogi gradovi iz svoje kase podržavaju i naredne napore parova da se na ovaj način ostvare u ulozi roditelja. Osobe sa invaliditetom imaju prava na postupak VTO o državnom trošku kao i one koje nemaju invaliditet.

U ovom tekstu pokušaćemo da vam bar  malo olakšamo tako što ćemo vam u par koraka objasniti kako teče proces VTO.

PRIPREMA – susret sa doktorom i neophodne analize

Prvi korak podrazumeva susret sa doktorom kako bi pregledao vašu dosadašnju dokumentaciju. To znači da treba da ponesete rezultate svih ispitivanja i izveštaje o lečenju steriliteta.
Ako doktor da zeleno svetlo i kaže da je vantelesna oplodnja jedini način da zatrudnite, spremite se za dugačak niz laboratorijskih analiza koje ćete morati i vi, ali i vaš partner da uradite.

Oba partnera:

mikrobiloško ispitivanje: – bakterije, Chlamidyia, Mycoplasma; – HbsAg, HCV, HIV, VDRL – serologija

Ženski partner:

– hormonsko ispitivanje: dva do četiri dana od početka menstrualnog ciklusa;

FSH, LH, E2, Pg, T, Prolaktin, TsH, T3, T4, antimilerijan hormon (AMH)

– mikrobiologija: Toxoplasma gondii, Rubella – serologija

-skrining grlića: bris po Papanikolau, kolposkopija; ultrazvučni pregled obavljen vaginalnom sondom; pacijentkinje kod čijih partnera je uredan nalaz spermograma (normospermia), potrebno je da dostave nalaz HSG i/ili laparoskopije i/ili histeroskopije; – ukoliko su imale operacije u cilju lečenja steriliteta potrebno je da dostave fotokopiju otpusne liste; ukoliko je prethodno primenjen neki od postupaka BMPO (IUI, IVF, ICSI), potrebno je da dostave fotokopiju lekarskog izveštaja.

neposredno pred postupak: neophodno je uraditi krvnu sliku, urin, biohemijske analize, mali faktori koagulacije

– kod sebe morate imati krvnu grupu i Rh faktor

Muški partner:

– Spermogram

Šta će u ovoj priči kontraceptivne pilule?

Nemojte da vas zbuni ukoliko vam lekar preporuči da uzimate kontraceptivne pilule. Iza toga se krije namera lekara da jajnike pripremi za postupak.
Potom sledi stimulacija jajnika kako bi se dobio što veći broja jajnih ćelija, a zatim i više embriona i tako dobila mogućnost izbora. Oni najkvalitetnijih embrioni će se vratiti u matericu. Na taj način se povećava šansa za začeće.

Verovatno se pitate da li je u ovoj fazi neophodno menjati životne navike. Imamo za vas dovre vesti – ne. Seksualni odnosi su takođe dozvoljeni, osim dva do tri dana pre same intervencije. Tada se savetuje apstinencija kako bi u momentu davanja sperme njen kvalitet bio što bolji.

Kada je jajna ćelija zrela?

Odgovor na ovo pitanje dobićete na ultrazvučnim pregledima. Tada se meri veličine folikula i određuje nivoa estradiola, seksualnog hormona, u krvi. Tako se procenjuje zrelost jajnih ćelija i pogodan trenutak za njihovo skupljanje, takozvanu aspiraciju.

KOMPLIKACIJE su moguće. Može se desiti da dođe do prekid terapije jedno vreme u slučajevima kada jajnici proizvedu previše, premalo ili nijednu jajnu ćeliju. Najozbiljnija komplikacija koja se sreće kod 5 odsto žena podvrgnute tretmanu kontrolisane stimulacije ovulacije poznata je kao sindrom OHSS, a reč je o pojavi ovarijalnog hiperstimulacionog sindroma. Simtptomi mogu biti jaki bolovi u stomaku, mučnina, otežano disanje, nemogućnost mokrenja… Lekari upozoravaju da se neophodno ODMAH zatraži stručna pomoć.

HCG injekcija

Kada se na osnovu veličine folikula i nivoa estradiola proceni da je povoljan trenutak za skupljanje jajnih ćelija (aspiracija ili punkcija), vreme je za injekciju humanog horionskog gonadotropina (HCG). Reč je o hormonu koji omogućava završno dozrevanje jajne ćelije i njeno odvajanje od zida folikula pred skupljanje jajnih ćelija. Ove injekcije se daju 34 do 36 sati pre planirane aspiracije.

*Ovaj tekst deo je projekta Majčinstvo i invaliditet “Dajmo i njima šansu” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove ministarstva.