Besplatni senzori za dijabetičare
02/10/2020
Korona tanji živce
05/10/2020

Uz NATO bombe i ekološka katastrofa

Ekološke posledice bombardovanja su i danas, dvadeset godina kasnije, nesagledive. Zagađeni su i voda, i vazduh i zemlja! Požari koji su nastali zbog bombardovanja bili su praćeni eksplozijama, što je za posledicu imalo aerozagađenje produktima sagorevanja. Drugi deo štetnih materija dospeo je u zemljište, a deo se kroz kanalizaciju i prirodno dreniranje spustio u vodotokove.

Tokom NATO bombardovanja, Pančevo je raketirano 24 dana, a uz vojne ciljeve meta su bila i fabrička postrojenja “Utve”, “Petrohemije”, “Azotare” i “Rafinerije”

Što se tiče učinjene ekološke štete ne postoji međunarodno priznata metodologija proračuna i procene u uslovima rata, posebno onog tokom kojeg su korišćena zabranjena oružja.

U istraživačkom radu objavljenom u časopisu “Odbrana” koji izdaje Ministarstvo odbrane (jul 2018. godine) navedeno je da su posledice bombardovanja na lokalnom nivou, u pojedinim mestima, imale karakter ekološke katastrofe. Najgore su prošli Novi Sad i Pančevo, gradovi u kojima je veliki broj ljudi bio izložen uticaju toksičnih materija sa akutnim uticajem na zdravlje, što je bio razlog njihovog hitnog izmeštanja.

Tokom NATO bombardovanja, Pančevo je raketirano 24 dana, a uz vojne ciljeve meta su bila i fabrička postrojenja “Utve”, “Petrohemije”, “Azotare” i “Rafinerije”.

  • Zagađenje vodotokova ugrozilo je živi svet u rekama , a najdrastičniji primer je pomor u kanalu industrijske zone Pančeva u kojem je živi svet potpuno uništen.  Šteta je u ovom gradu nepopravljiva. Tokom bombardovanja Azotare oko 200 tona amonijaka izlilo se u kanal otpadnih voda. Uništeno je 328 tona mazuta, 25 tona je izgorelo, a ostalo se prosulo na okolno zemljište. Pogođena je procesna zgrada za proizvodnju NPK đubriva, izgorelo je 10 tona gume, dve tone đubriva i drugog materijala, navedno je u časopisu “Odbrana”.

Rafinerija nafte gađana šest puta, a uništeno je 40 rezervoara, izgorelo je ili isteklo 61.800 tona sirove nafte i ostalih derivata. Tokom napada na Petrohemiju pogođena je oprema i instalacija postrojenja za proizvodnju vinilhlorid monomera. Pogođen je rezervoarski prostor hlora, vinilhlorid monomera, postrojenje za elektrolizu i pogon polivinil hlorida. 

I sa vremenske distance od dve decenije, statistika koja prikazuje količinu bačenog eksploziva, silinu i brutalnost udara je zastrašujuća. Tokom bombardovanja Novog Sada, osim rušenja sva tri mosta na Dunavu, glavna meta bila je Rafinerija nafte koja je bila napadnuta 12 puta sa više od 250 projektila!

Tokom bombardovanja Toplane „Novi Beograd“ izlilo se ili je izgorelo 1.650 tona mazuta i 1.410 tona sirovog benzina. U Termolektrani „Kolubara A ” uništeno je 14 transformatora, dok je jedan oštećen. Izgorelo je 45 tona ulja iz transformatora, a isteklo je oko 100 tona. 

“Skladište „Jugopetrol“ – Prahovo je bombardovano pet puta, a uništeno je 2.500 m³ mazuta, od čega se deo zadržao u prihvatnim bazenima, deo je istekao u Dunav, a deo izgoreo. Prilikom uništavanja skladišta otpadnog materijala sa pet tona transformatorskog ulja i oko 120 tona motornog ulja, nastao je požar koji je trajao 26 sati. U toku bombardovanja ovog industrijskog objekta uništeno je oko 975 tona mazuta, 507 tona dizel goriva i 41 tona motornog benzina”, podaci su iz “Odbrane”.  

Ni stanovnici na istočne Srbije nisu mnogo bolje prošli. U RTB Bor pogođeni su skladište naftnih derivata Jugopetrol i trafo stanica “Elektroistok” gde je oštećen kondenzator, pri čemu je došlo do izlivanja 25 tona transformatorskog ulja. Uništeno je 144 kondenzatora iz kojih je iscurelo ukupno 1.152 litara PSV ulja, pri čemu se deo ulja zapalio. 

Veliku štetu za životnu sredinu pretrpeli su i Kragujevac, Kraljevo i Niš. Tokom bombardovanja tadašnje fabrike “Zastava” u Kragujevcu je isteklo 1.428 litara piralenskog trafoulja. Izlilo se i 300 tona otpadne boje, 5-6 tona otpadnog polihlorovanog bifenila (PCB), a procenjeno je da je više od 6.000 m³ otpadnih voda zagađeno piralenom. Takođe, uništeno je 23.896 kilograma sredstva za podmazivanje i hlađenje, kao i 200 kilograma sumpora, što stvara opasan industrijski otpad. Tokom bombardovanja na skladište „Beopetrola“ u Bogutovcu, kod Kraljeva, palo je oko 80 projektila I uništeno je 570,4 tona dizel goriva, 50,2 tona motornog benzina i 1,1 tona motornog i men

jačkog ulja. Trafostanica „Elektroistok“ – Niš je razorena granatiranjem 2. 13. i 22. maja 1999. godine. Izliveno je 63 tone transformatorskog ulja koje je najvećim delom izgorelo, dok se procenjuje da je manji deo otišao u podzemne vode. 

Izražene su bile i direktne posledice na biodiverzitet, jer je došlo do masovne destrukcije kopnenih i vodenih staništa.

Zatrovani zauvek

Velika šteta životnoj sredini načinjena je i upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom. Prema podacima koje je NATO dao Ujedinjenim nacijama, na Kosmet, naročito prema granici sa Albanijom, ispaljeno je oko 30.000 projektila sa OU, 2.500 u užoj Srbiji i oko 300 projektila u Crnoj Gori . Brine činjenica da postoji mogućnost da je ta količina znatno veća, a i  da je korišćen „prljavi OU“, koji je proizveden od isluženog nuklearnog goriva. Procenjuje se da se količina OU koji je dospeo u životnu sredinu kreće od 8,5 do 11 tona , pa čak do 15 tona. Može se reći da je naša zemlja nepovratno zatrovana, jer je zvanično vreme poluraspada uranijuma 4,5 milijardi godina! Nažalost posledice ove katastrofe posebno će osetiti naši potomci.

*Ovaj tekst deo je projekta “Da ne ostane nepozNATO” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanjaIzneti stavovi ne izražavaju nužno stavove ministarstva.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *