Ukoliko često odgađate stvari za sutra, evo šta vas čeka…

Pet parova blizanaca u jednom danu
26/05/2020
Test otkriva ko je preležao koronu
01/06/2020

Ukoliko često odgađate stvari za sutra, evo šta vas čeka…

Jeste li ikada odgodili vrlo važan zadatak zato što baš upravo morate prebrisati i presložiti sve svoje ladice u kuhinji i organizovati svoj kuhinjski pribor? Mada vas čeka vrlo važan posao, kuhinjske ladice već odavno planirate da sredite. Odgađate bitniji posao, da, ali ne iz lenjosti. Ne idete se družiti s prijateljima ili odgledati celu sezonu omiljene serije. Ustvari poprilično ste se umorili dok ste taj posao s policama priveli kraju. Odgađanje stvari za sutra, kako piše hrvatski portal Ordinacija.vecernji. hr, može pokazati da imamo problem s emocionalnom regulacijom. Naime, određeni zadaci u nama izazivaju negativne emocije kao što su dosada, nesigurnost, frustracija, sumnja u vlastite sposobnosti, ozlojeđenost…

Naša averzija prema zadacima može proizlaziti iz same prirode zadatka, recimo morate očistiti jako prljavo kupatilo ili morate napraviti dosadnu tabelu za šefa.

U nekim situacijama uzrok odgađanja mogu biti dublja osećanja kao što su sumnja u vlastite sposobnosti, nesigurnost ili tjeskoba. Ako recimo morate da učite za ispit, napišete tekst ili da pripremite predavanje za kolege, čim sednete počinju da vam se rojiti misli: „Nisam dovoljno pametan da ovo na vreme privedem kraju… Ovo je tako teško… Što ako sve ispadne jako, jako loše?…“ U nemogućnosti da se nosite s takvim mislima i emocijama koje izazivaju ostavljate taj zadatak sa strane i počinjete se baviti nečim drugim, lakšim.

Salva negativnih misli i emocija se zaustavlja i vi ste u tom trenutku svojim ugodnijim osećanjima ustvari nagrađeni upravo zato što ste odgodili nešto što vam je jako važno. Premda ste istovremeno svesni da je to odgađanje loše, da se zadatak neće obaviti sam od sebe.

Poznato je da ćemo ponašanja za koja smo nagrađeni u budućnosti ponavljati, tako je i s različitim situacijama odgađanja važnih zadataka. Upravo zato odgađanje nije nešto što ćemo tu i tamo sprovesti nego se ona vrlo lako može razviti u hroničnu naviku.

Dugoročno gledano, tako će negativno uticati ne samo na produktivnost nego može izazvati i psihološke i telesne posledice kao što su: hroničan stres, simptomi depresivnosti i anksioznosti, smanjeno zadovoljstvo životom i hronične bolesti.

Zvuči ironično da odgađamo važne zadatke kako bismo izbjegli negativne emocije, a ustvari se na kraju još gore osećamo. Stoga rešenje ne uključuje usvajanje strategija, upravljanja vremenom ili strategija samokontrole nego upravljanja našim emocijama na nov način.

Stoga, ako vam se čini da ste u iskušenju da nešto važno odgodite, osvestite svaki doživljaj, misao i osećaj u vašem mozgu i tijelu. Ne dopustite da uđete u začarani krug odgađanja. 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *