Surogat materinstvo –potreba ili pomodarstvo

Srbi i Rusi izgaraju na poslu
23/05/2019
I bebe moraju kod zubara
02/06/2019

Surogat materinstvo –potreba ili pomodarstvo

Kada su, pre oko godinu dana, mediji objavili vest da je bliznakinja iz Srbije, kojoj je sestra darovala matericu, rodila svoje prvo dete u javnosti su se čule samo reči hvale za herojski čin ove dve tridesetosmogodišnje žene. Jedna od bliznakinja rođena je bez materice, a druga, koja nije imala ovaj zdravstveni problem, na svet je donela troje dece. Zahvaljujući veštini lekara i hrabrosti ovih žena obe sestre su uspele da osete čari roditeljstva. Da je bliznakinja pak odlučila da bude surogat majka, a ne da donira matericu, sudeći po komentarima na društvenim mrežama, sigurno bi naišla na osudu javnostu. U tom slučaju ona bi bila surogat majka, a istovremeno i tetka detetu koje je devet meseci nosila u stomaku.  Iako se u Nemačkoj i Francuskoj surogat majčinstvo doživljava se kao narušavanje dostojanstva žena, u Srbiji bi ono moglo bude uvedeno kao jedan od načina lečenja neplodnosti. Prednacrt Građanskog zakonika predviđa da surogat majka može biti srodnica osobi ili (van)bračnom paru koji je angažovao, ali to može biti i bilo koja druga osoba. Nova pravila uvode i nove termine, pa se surogat majka zove „rodilja”, a osobe sa kojima sklapa ugovor su „nameravani roditelji“. Surogat majci, kako je navedeno, može biti ponuđena određena “umerena naknada”, ali i ne mora. Iako se u medijima pojavila informacija da će surogat majke dobijati nagradu od osam do 15.000 evra, u zakoniku vrednost naknade nije precizirana. Svaki ugovor će procenjivati sud koji će, ukoliko smatra da je naknada neumereno visoka, moći i da ga poništi. U Ukrajini je rađanje za drugoga postalo pravi biznis, a jedna trudnoća “košta” između 20 i 30 hiljada dolara. U Americi je ta cifra tri puta veća. Ujedinjene nacije su prošle godine upozorile da se „komercijalno surogat majčinstvo… obično svodi na puku prodaju dece“, a Evropski parlament je 2011. godine to definisao kao ozbiljan problem koji predstavlja eksploataciju ženskog tela i ženskih reproduktivnih organa.

Kako će sve to izgledati u Srbiji još nije najjasnije. Za sada je jasno da će surogat majka potpisivati ugovor sa budućim roditeljima, a to će moći da budu i samci, kako žene tako i muškarci. Ukoliko je u pitanju par, žena će morati da ima lekarsku dokumentaciju da ne može da ostane trudna ili da ne može da iznese trudnoću. S druge strane muškarac, a budući otac, ne sme da ima problem sa sterilitetom, tako da se u ovom postupku koriste njegove reproduktivne ćelije. Ukoliko oba partnera imaju problem sa sterilitetom neće moći da angažuju “rodilju” i jedini način da postanu roditelji je da usvoje dete. U slučaju surogat materinstva “nameravani roditelji” plaćaće sve troškove oplodnje, kao i naknadu za porodiljsko odustvo surogat majke. Nije propisano ograničenje u godinama ni za surogat majku, kao ni za buduće roditelje, ali će svi oni biti procenjivani od strane lekara. Takođe, parovi će moći da angažuju “rodilju” čak iako već imaju decu, ali žele veću porodicu.

Novim izmenama građanskog zakonika javno se uprotivio Autonomni ženski centar (AŽC) koji upozorava da bi novi propisi „legalizovali ozbiljne forme eksploatacije žena i trgovine decom“.

„U društvu gde trećina građana živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, a žene su siromaštvu uvek više izložene, potpuno je jasno da će surogat materinstvu, iz nužnosti, pribegavati žene lošije ekonomske situacije“, navedeno je u saopštenju AŽC-a.

„Nagrada koja se pominje zapravo je novac za iznajmljivanje ženskog tela i kupovinu deteta“, ocenjuje AŽC. Tvrde i da je legalizacija surogat materinstva u suprotnosti sa UN Konvencijom o pravima deteta koja navodi specifične situacije kada dete može biti odvojeno od bioloških roditelja, što nije slučaj sa surogat materinstvom.

Šta kažu genetičari, a šta psiholozi

Dok genetaričari tvrde da surogat majka ne menja primarnu strukturu genetičkog materijala ploda koji nosi, oni ne mogu da ospore da na bebu utiče način života surogat majke, ishrana, navike pa čak i njeno psihičko stanje tokom trudnoće. S druge strane, psiholoozi smatraju da se između majke i nerođenog deteta svakako razvija veza tokom devet meseci. Svaka majka, pa i surogat, koja se odvoji od bebe nakon porođaja prolazi kroz težak period tugovanja.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *