Srbi i Rusi izgaraju na poslu

Pacijenti iz Pančeva u novom internističkom bloku
20/05/2019
Surogat materinstvo –potreba ili pomodarstvo
29/05/2019

Srbi i Rusi izgaraju na poslu

Više od dve trećine stanovnika Srbije pati od hronične iscrpljenosti na poslu ili je nekad bilo na ivici iscrpljenosti, navodi se u medjunarodnoj zdravstvenoj studiji kompanije Štada, u okviru koje posluje Hemofarm. Ovo istraživanje je pokazalo da sindrom izgaranja jedino Ruse pogadja više nego Srbe. Čak svaki drugi od 18.000 ispitanika širom Evrope rekao je da je doživeo hroničnu iscrpljenost na poslu ili je bio blizu tome.

“Ako mislite da je svaki dan loš dan, ako ste iscrpljeni najveći deo vremena, ukoliko brigu oko kuće ili posla doživljavate kao besmisleno rasipanje energije, ako smatrate da najveći deo vremena provodite obavljajući aktivnosti koje su dosadne i opterećujuće, vrlo verovatno je da ste na putu ka sindromu iscrpljenosti, odnosno burnout-u”, objašnjava Irina Radanović dipl. psiholog – psihoterapeut iz „Psihološkog savetovališta „Mozaik“ za „Zdravlje Vodič“ .

Dodaje da sindrom izgaranja, najčešće, ima veze sa stresom koji osoba doživljava u odnosu na posao koji obavlja, bez obzira koji je posao u pitanju, bilo da provodi 10 ili 12 sati u kancelariji ili da se bavi domaćinstvom. Suština je u doživljenoj preplavljenosti poslom i doživljajem besmisla u vezi sa njim. Takođe, treba imati u vidu da nisu samo obaveze u uskoj vezi sa sindromom izgaranja, već i određene crte ličnosti (npr. perfekcionizam,  pesimistički pogled na svet, izražen zahtev za kontrolom, kompetetivnost….)

Naša sagovornica napominje da menadžeri provode sate prekovremeno na poslu, vikende provode radeći, odustaju od godišnjih odmora, jer se uvek pojavi neki novi bitan pojekat koji je potrebno uraditi ili posao koji se mora dovršiti. Analitičari ovakve promene, preokupiranost poslom, življenje na poslu i kroz posao, objašnjavaju na različite načine, visokom radnom etikom, definisanjem sebe kroz posao, odnos vrednovanjem sebe kroz uspeh i postignuće,  potrošačkom svešću i drugim argumentima.

Irina Radanović ističe da treba razlikovati umor od sindrom izgaranja. Umor je prolazno psihofizičko stanje slabijeg funkcionisanja organizma koje je posledica dužeg ili napornog rada. On može biti pretežno fizički ili intelektualni u zavisnosti od toga koju je aktivnost osoba obavljala. Nakon adekvatnog odmora, umor nestaje, dok se kod sindroma izgaranja to ne dešava. Takođe je važno napraviti razliku između stresa i burnout-a, iako sindrom izgaranja može biti posledica stresa, ne vodi svaka stresna reakcija u sindrom izgaranja. 

“Stres nastaje kada se pojedinac suočava sa zahtevima sa kojima ne može ili ne ume da izađe na kraj u datom trenutku, međutim ipak je vrlo angažovan da reši problematičnu situaciju, ima nadu da će se stvari promeniti na bolje i da će se bolje osećati, a kada uspostavi kontrolu nad onim što mu se aktuelno dešava, što ga u datom trenutku preplavljuje, osoba se stabilizuje. S druge strane, burnout podrazumeva da osoba ne vidi perspektivu da će se bilo šta na bolje promeniti, oseća se bespomoćno i odustaje od bilo kakvog angažovanja. Stres najčešće vodi u anksioznost, dok burnout može odvesti u depresiju. Još jedna značajna razlika je da pojedinac najčešće zna da je pod stresom, ali da vrlo često nije svestan da ide putem izgaranja” kaže Radanovićeva.

Prevencija sindroma izgaranja

  • usporite, obezbedite sebi vreme za odmor
  • započnite dan sa relaksirajućim ritualima (polako popite čaj ili kafu, pročitajte nešto što vam prija, slušajte muziku, vežbajte…)
  • razvite zdrave navike u ishrani, bavite se fizičkim aktivnostima, vodite računa o higijeni spavanja
  • obogatite svoj emotivni i socijalni život, intenzivirajte odnose sa partnerom, porodicom i prijateljima
  • postavite granice, naučite da kažete ne, nemojte po svaku cenu, na svoju štetu, izlaziti drugima u susret
  • odustanite od definisanja sebe kroz posao, ne vrednujte se kroz novac i uspeh
  • napravite selekciju obaveza i listu prioriteta
  • odmorite se od tehnike (isključite mobilni telefon, ugasite laptop)
  • odvojite vreme za sebe i bavljenje aktivnostima koje vam prijaju
  • ne odričite se slobodnih dana, vikenda, godišnjeg odmor
  • obratite se na vreme psihologu

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *