Rak debelog creva je, prema podacima Registra za rak Srbije, drugi vodeći uzrok obolevanja u ženskoj populaciji, odmah iza raka dojka, dok je kod muškaraca najprisutniji posle raka pluća. I stopa umiranja od ovog kancera je odmah iza raka pluća i dojke. Samo prošle godine u Srbiji je od raka debelog creva obolelo više od 4.500 ljudi.Rak debelog creva predstavlja značajno zdravstveno opterećenje stanovništva, na šta nam ukuzuju trenutne stope obolevanja i smrtnosti. Poseban problem predstavlja metastatska bolest koju u našoj zemlji prati veoma visoka smrtnost i ograničene terapijske opcije, mišljenje je lekara učesnika konferencije koju su organizovali Udruženje medikalnih onkologa Srbije (UMOS) i Udruženje pacijenata obolelih od raka debelog creva i jetre, uz podršku kompanije Merck.
Dr Nenad Mijalković, gastroenterolog onkolog iz Kliničkog centra Srbije je rekao da se u Srbiji rak debelog creva kasno otkriva i da je to jedan od razloga zašto je mortalitet za 20 – 30 odsto viši nego u razvijenim zemljama Evrope.
Doktor Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije je napomenuo da je hmioterapija i dalje primarna metoda lečenja i da kod nas funkcioniše kao svuda u svetu.

– Da bi lečenje bilo uspešnije neophodno je da uključimo i biološke lekove. Ono što je dobro je da se ovi lekovi nalaze na listi RFZO-a, a ono što je potrebno je samo proširiti indikacije kako bi ih svi pacijenti dobili u prvoj liniji lečenja. U ovom trenutku 200 pacijenata dobija ciljanu biološku terapiju dok bi terapija trebalo da postane dostupna za 700 pacijenata. RFZO je do sada sa pažnjom pratio naše savete, tako da ne sumnjam da će tako biti i u ovom slučaju – napomenuo je dr Radosavljević.
Predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije dr Siniša Radulović je rekao da je svaki pacijent priča za sebe i da samim tim zahteva jedinstven pristup.

Precizna medicina dosta doprinosi uspešnom lečenju, jer omogućava da se na osnovu genetike, biomarkera i nekih drugih karakteristika sagledaju potrebe svakog pacijenta pojedinačno. Mi na taj način prilagođavamo terapiju pacijentu, jer ne reaguje svako isto na određeni lek. Na taj način se nude efikasnija rešenja. Naravno, kada govorimo o prevenciji, ona je ključna kako bi se izbegao rizik oboljevanja. Fizička aktivnost, kvalitetna ishrana, izbegavanje alkohola i cigareta su prvi koraci u očuvanju zdravlja – poručio je dr Radulović.
Približno 25 odsto pacijenata već prilikom postavljanja dijagnoze ima metastatsku bolest, koja očekivano ima najlošiju prognozu. Ključ uspešnog lečenja su preventiva i rano dijagnostikovanje, pa je preporuka da svako ko ima više od 50 godina poseti svog lekara i prema potrebi uradi kontrolne testove.

*Ovaj tekst deo je projekta “Da ne ostane nepozNATO” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove ministarstva.