Količina  infektivnog otpada povećala se za 30 do 40 odsto tokom perioda zdravstvene krize izazvane koronavirusom, a povećanju je doprinelo i kućno lečenje, smatraju stručnjaci. Procenjuje se da se u Srbiji pre pandemije proizvodilo oko 5.000 do 5.500 tona medicinskog otpada godišnje, od čega je oko petine predstavljala opasan otpad, piše Nova ekonomija.

Medicinski otpad je najopasniji kada se meša sa običnim, komunalnim otpadom, a Srbija trenutno nema analizu da li je njegovo nepravilno odlaganje izazvalo dalja zaražavanja koronavirusom u Srbiji, odnosno koliko smo oštećeni usled nebezbednog rukovanja.

Problem je što za sada postoji manje od deset inspektora za nadzor opasnog otpada u Srbiji, ali ni povećanje tog broja ne bi doprinelo boljoj situaciji bez rigoroznijih kazni, ocenjeno je na konferenciji “Kuda ide otpad od kovida?”, koji su organizovali Zemlja znanja i Nova ekonomija.

– Podrobnije analize potencijalnog negativnog uticaja na zdravlje kovid-otpada za sada nije ni moguće, jer u Srbiji približno 60.000 ljudi koji živi od sakupljanja sekundarnih sirovina, kojima je to jedini izvor opstanka – navela je Mirjana Todorović iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Iako su građani bili odgovorniji u odlaganju otpada tokom prva dva meseca pandemije, situacija je sada daleko gora zbog povećane proizvodnje medicinskog otpada bez prethodnog tretmana.

– Sada se radi na izmenama zakona, naredne godine planiramo nove propratne strategije o upravljanju otpadom”, dodala je ona.

Tretiranje tone otpada košta 20.000 evra

Slobodan Tošović, nekadašnji direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu i profesor u penziji Visoke strukovne škole, kazao je da su i pre izbijanja zdravstvene krize postojali protokoli za ponašanje ustanova, da je primarna selekcija otpada koji tamo nastaje rigorozna, ali da je uočeno da postoje problemi u njegovom naknadnom tretiranju i skladištenju.

– Postoji i opasan i neopasan medicinski i farmaceutski otpad. Ovaj drugi može da se odlaže na deponiju, dok opasan mora da se selektuje, pakuje, posebno transportuje i skladišti, i nakon toga se tretira… Između deset i 12 odsto ukupnog otpada zdravstvenih ustanova spada u medicinski otpad. Podaci o količini su stari, računamo da imamo 42.000 (bolničkih) kreveta, jedan generiše oko 1,5 kilograma, tako možemo da dođemo do znatno veće količine. Nije ni sav otpad isti, infektivni je relativno dobro rešen – smatra Tošović.

Infektivni otpad čini 30 do 40 odsto ukupnog medicinskog otpada, a problem je bio uvećan što je Srbija u jednom trenutku, u decembru 2020. godine, imala natprosečan broj ležećih pacijenata, odnosno 10.000 popunjenih kreveta,

– Kada to pomnožite, vidite da su kapaciteti prenapregnuti ili smo ih već prešli. Zato smo razmišljali da se kroz buduće strategije pripremimo za ovako vanredne situacije. Potrebno je jedinstveno rešenje privatnog i društvenog sektora… Zakoni ni sada nisu loši, ali se uvek vraćamo na sprovođenje propisa. Za to nam je potrebna stimulacija, subvencije, ali i edukacija. Tretiranje tone medicinskog otpada u Evropi trenutno košta oko 20.000 evra, a očekuje se da ta cena bude još veća, jer države EU neće uskoro moći da ga izvoze u Kinu – istakao je Tošović.

On je napomenuo da zbog toga treba da razmišljamo o spalionicama, ali i upozorio da Srbija ni za najbenignije vrste otpada nije uspela da nađe lokacije.

– Optuživali su nas da smo lopovi, da ćemo zagađivati životnu sredinu, a samo u Evropi postoji 400 spalionica. Ne može sve da se reciklira, nešto mora i da se spaljuje, a otpad je nešto što se prihvata za obnovljiv izvor energije. To možda pomalo deluje kao jeres, ali mi nismo u stanju da organizujemo ni primarnu ni sekundarnu selekciju otpada. Ako mi ne krenemo da čistimo Srbiju, mi ništa nećemo da uradimo”, ocenio je Tošović.

Igor Jezdimirović, predstavnik udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”, naveo je da je Srbija tokom epidemije naučila koliko je važno zdravlje, ali da smo tek započeli učenje o važnosti adekvatnog odlaganja otpada.

Za to je, prema njegovim rečima, potreban dobar zakonski okvir, ali i institucije koje će sankcionisati ljude koji ne umeju da se ponašaju.

– Neodgovorno ponašanje prema svim vrstama otpada i nemogućnost države da rešavanje problema spusti na lokalni nivo će nam se svima obiti o glavu. Tu su višedecenijski nerešeni problemi. Pored medicinskog otpada, procenjuje se da svaka osoba proizvodi kilogram otpada po danu. (Ekologijom) se ne bavimo bi spasili leptire ili planetu, već da bi imali što manje troškove lečenja. Prevencija je i ovde ključ”, naglasio je Jezdimirović.

On je dodao i da iako postoje zakonska rešenja, građani i dalje nemaju mogućnost da u svaku apoteku predaju višak neiskorišćenih lekova.

– Dobar deo građana ima želju i volju, ali vam je to za džabe ako nema inspekcija. Nedavno smo imali pokušaj javne rasprave da se ova materija uredi, koja je jedva došla do javnosti… Interesovanje je bilo veliko, ali institucije nisu odgovorile na tehničkom nivou (da svi mogu da se uključe u lajvstrim). Odgovornost je ključ. Dok god ne bude postojala direktna odgovornost, nećemo napredovati – izjavio je Jezdimirović.