Direktor Persmejker centra UKC profesor Goran Milašinović kaže da su liste čekanja na ugradnju pejsmejkera i dalje “rak rana” i da se za neke procedure čeka i do godinu dana. Problem je, ističe, veliki priliv pacijenata, kao i to što nema dovoljno lekara i medicinskih sestara.

Pre početka epidemije koronavirusa u pejsmejker centrima u zemlji radilo se oko 4.000 operacija ugradnje tog uređaja. Najviše u Kliničkom centru Srbije, blizu 1.500 intervencija godišnje. Pandemija je usporila, a neretko i zaustavila te procedure.

“Došli smo u novu zgradu, sale još nisu potpuno puštene, snalazimo se, svaki dan na program stavljamo četiri ili pet operacija, a završimo sa devet”, kaže doktor Milašinović.

Navodi da nema dovoljno osoblja i upozorava da nas čeka ozbiljan problem u zdravstvu, te da država mora da napravi neki prodor.

“Radili bismo i noću, takav je entuzijazam, ali problem je što nemamo kadra, zdravstvo neće moći sa ovim brojem lekara i sestara da izađe na kraj sa brojem pacijenta kojih je sve više”, rekao je doktor Milašinović za RTS.

Novi sistem praćenja pacijenata – preko mobilnih telefona

Prema njegovim rečima, pejsmejkera ima dovoljno, sve dolazi na vreme, sve radi, prate se nove tehnologije. Za mesec dana, kaže, uvodi se novi sistem praćenja pacijenta sa ugrađenim pejsmejkerima preko mobilnih telefona.

“Pacijenti koji imaju ugrađen uređan neće morati da dolaze u bolnicu na kontrole, dobiće poseban softver na mobilnom telefonu i lekari će moći da ih prate i savetuju”, naveo je doktor.

Profesor Milašinović je pisac čiji će roman “Slučaj Vinča” dobiti filmski epilog. Film se zasniva na priči o petoro naučnika koji su zbog nesreće u Vinči, radeći na atomskoj bombi, ozračeni i lečeni na institutu u Parizu. Tada je 500 Francuza ponudilo svoju koštanu srž srpskim naučnicima za prvu transpataciju ljudskih organa ikada. Snimanje filma je u toku, a premijera se očekuje sledeće godine, kaže doktor Milašinović.

“Mene je najviše zanimalo pitanje empatije, pitanje humanosti, to što su francuski građani dali koštanu srž rizikujući svoje živote, pitanje je da li bi to danas bilo moguće. Moj odgovor je da, to je u ljudskoj vrsti”, rekao je doktor. 

Humanost, kaže, i dalje čuči u nama i mi smo kao vrsta i dalje osetljivi i želimo da pomognemo jedni drugima, samo su se okolnosti promenile. 

“Ja sam zato i pisao roman da bi takve vrste podsticaja bile korisne za društvo – ako je to neko mogao to da uradi 1958. godine  – zašto to ne bih mogao i ja ili da barem razmislim o tome”, rekao je doktor Milašinović. 

Prema njegovim rečima, film koji radi Dragan Bjelogrlić, ima neke druge zakonitosti, imaće elemente trilera, pojaviće se misteriozni likovi, tako da će razni slojevi naći svoje gledaoce.