Besplatni pregledi štitne žlezde
29/01/2020
Kome prijaviti neželjenu reakciju na lek
01/02/2020

Kako smanjiti upotrebu antibiotika

Stručnjaci su istakli da pacijenti moraju da znaju da antibiotici ne leče prehladu ili grip i da ih zbog toga ne bismo smeli koristiti bez saveta lekara

Naši lekari su, tokom 2018. godine, propisali za trećinu manje antibiotika nego 2015. godina, rezultati su istraživanja sprovedenog u domovima zdravlja. Takođe, izdavanje antibiotika bez recepta i preporuke lekara svedeno je na najmanju moguću meru. Uprkost tome Srbija i dalje zauzima visoko mesto među evropskim zemljama kada je u pitanju neracionalna upotreba antibiotika, pa je neophodno nastaviti sa aktivnostima kako bismo kontrolisali stvaranje eventualne otpornosti organizma na određene lekove.

Profesor Milica Bajčetić predstavila je Analizu prakse propisivanja lekova u domovima zdravlju naglasivši da je, u 2018. godini, antibioticima lečen veliki broj pacijenata sa dijagnozama: akutna infekcija gornjeg respiratornog trakta, akutna ili hronična upala sinusa i upala srednjeg uha . Lekari u zdravstvenim ustanovama u Srbiji od antibiotika najčešće prepisuju: amoksicilin, azitromicin i kombinacija amoksicilina sa klavulanskom kiselinom. Poznato je da neracionalna upotreba antibiotika najvažniji faktor za nastanak i širenje otpornosti bakterija na ove lekove, poručila je dr Bajčetić tokom seminara “Racionalna upotreba antibiotika i propisivačka praksa u primarnoj zdravstvenoj zaštiti” koji je održan u Beogradu u organizaciji Ministarstva zdravlja i Srpskog lekarskog društva. . 

Kada je u pitanju Srbija rezultati ove studije ukazali su da su ranije sprovedene mere dale rezultate, pre svega jer je potrošnja antibiotika u 2018. godini bila manja za 37,6 odsto u odnosu na 2015. godinu.

Takođe, prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, u primarnoj zdravstvenoj zaštiti propiše se oko 80 do 90 odsto ukupnog broja izdatih recepata za antibiotike. To ne može da nas iznenadi jer lekari specijalisti ne propisuju lekove već pacijenti sa njihovim izveštajem i odlaze kod izabranog lekara u dom zdravlja po recept.

Stručnjaci su istakli da je važno da pacijenti znaju da antibiotici ne leče prehladu ili grip i da ih zbog toga ne treba koristiti bez saveta lekara, a ukoliko se uzimaju, treba ih koristiti odgovorno, odnosno, u propisanoj dozi, vremenskom intervalu i poštovati dužinu trajanja lečenja. 

Rukovodilac Radne grupe za izradu Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika Mijomir Pelemiš kaže da je taj vodič izrađen sa ciljem da se zdravstveni radnici motivišu da u svojoj svakodnevnoj praksi koriste preporuke iz vodiča i da doprinesu unapređenju kvaliteta i bezbednosti pacijenata, smanje potrošnju antibiotika i antimikrobne rezistencije. 

Državni sekretar Ferenc Vicko na skupu je istakao da su napori Ministarstva zdravlja i mnogobrojnih partnera očuvanje efikasnosti antibiotika, smanjenje otpornosti na iste, sprečavanje neželjenog produženja trajanja bolesti, smanjenje rizika od smrtnog ishoda i ukupnih zdravstvenih troškova za lečenje. 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *