Kako preživeti izolaciju

Koliko će da traje Kovid 19
29/03/2020
Korona ušla i na”Dedinje”
06/04/2020

Kako preživeti izolaciju

U trenucima kada je u svetu zaraženo nekoliko stotina hiljada ljudi, stručnjaci kao jednu od najvažnijih mera prevencije savetuju izolaciju. Međutim, period njenog trajanja je potpuno neizvestan. Veliki broj ljudi zatvoren je u četiri zida, a dezinformacije na društvenim mrežama sve više izazivaju anksioznost i strah. Kako sačuvati psihu u ovoj situaciji i izboriti se sa napadima panike, objašnjava Nataša Janković, psiholog i porodični psihoterapeut iz MediGroup sistema.

  • Koji strahovi i neprijatna osećanja se najčešće javljaju u ovakvim okolnostima?

Uobičajene reakcije na ovakve okolnosti su pojave osećanja straha i ankcioznosti . Strah od zaraze, smrti, gubitka kontrole nad situacijom, strah za finansijsku egzistenciji. Može doći i do pojačane nervoze, razdražljivosti kao i osećanja tuge, bespomoćnosti i ljutnje.

  • Na koji način je moguće savladati napade panike?

Pojačan strah kod nekih osoba može prouzrokovati napade panike koji se mogu manifestovati kroz određene telesne simptome kao što su ubrzan rad srca, mučnina, preznojavanje, podrhtavanje, osećanje nestabilnosti i nesvestice, teškoće sa disanjem kao i strahom od gubitka kontrole i smrti. Kao prva pomoć može se primeniti sledeća tehnika disanja. Vežba se izvodi u sedećem ili ležećem položaju. Bez prethodnog uzimanja ili izbacivanja vazduha iz pluća potrebno je zaustaviti dah na 10 sekundi. Nakon zadržavanja daha nastavlja se sa disanjem ali tako što  udah i izdah traju po tri sekunde. Posle jednog minuta ponovo se zaustavi dah na 10 sekundi i nastavlja se sa vežbom disanja. Ovaj  jednominutni ciklus se ponavlja pet puta.

  • Kako umiriti misli koje izazivaju anksioznost?

Negativne misli mogu pojačati simptome anksioznosti. Postoji više načina za odvraćanje pažnje sa negativnih misli. Aktivnosti koje mogu poslužiti za odvraćanje od negativnih misli mogu biti: vežbanje, slušanje muzike, čitanje knjige, razgovor sa prijateljem, hobiji, igranje sa kućnim ljubimcem, humor. Ukoliko ovi saveti ne budu dovoljni, tokom ovog perioda pomoć se može potražiti od MediGroup iskusnog tima psihijatara i psihoterapeuta koji pružaju besplatnu podršku preko Skype poziva, svakog radnog dana i vikendom od 08 do 20 časova. Broj kontakt centra je  011 40 40 100.

  • Koje informacije najviše kod ljudi izazivaju anksioznost i strah i kako se zaštititi?

Vesti koje se odnose na broj novoobolelih i umrlih, potresne slike iz najugroženijih područja, kao i nepotpune i neproverene informacije koje ostavljaju prostor za ličnu interpretaciju. Pojedinim osobama prikupljanje informacija različitog sadržaja iz više izvora stvara osećaj sigurnosti, dok kod drugih isto takvo ponašanje može povećati osećanje anksioznosti. Ukoliko neko želi da se zaštiti, neophodno je da nađe način na koji će da selektuje minimalno potrebnu količinu informacija koje su mu neophodne za svakodnevno funkcionisanje i da pri tome zanemari one na koje ne može da utiče.

  • Na koji način društvene mreže mogu uticati na psihu u ovakvim situacijama?

One sa jedne strane pružaju nepreglednu količinu informacija, ali sa druge strane među njima nije uvek lako odvojiti pouzdane izvore. Poželjno je izbegavati informacije koje se odnose na svedočenja pojedinaca, jer nemamo potpuni uvid o njihovom prethodnom ponašanju, kretanju i zdravstvenom stanju. Važno je da budemo svesni da na društvenim mrežama komuniciraju osobe sa različitom motivacijom slanja poruka i da te informacije mogu odražavati njihov lični stav, a ne proverene činjenice. Savetuje se informisanje na zvaničnim sajtovima.

  • Na koji način je moguće ostvariti neku vrstu psihološke distance od trenutne situacije?

Važno je da se u trenutnoj situaciji pažnja usmerava na ono na šta se može uticati. Dodatni osećaj sigurnosti mogu joj pružiti ponašanja kao što su pridržavanje propisanih mera, sprovođenja mera zaštite, pomaganje ukućanima kao i  uspostavljanje novih navika i rutina. Važno je da se ne zapostavi potreba za odmorom koja bi se odnosila na distanciranje od informacija vezanih za trenutnu situaciju ili predah u vidu upražnjavanja omiljenih aktivnosti, hobija, spavanja ili komunikacije na društvenim mrežama.

  • Da li je moguće da ovakvo stanje izazove određene psihičke poremećaje i posttraumatske reakcije kod ljudi?

Moguće je da se kod nekih ljudi nakon duže izloženosti nekoj kriznoj situaciji pojavi produženo traumatsko reagovanje. Koliko će vremena nekom trebati da prevaziđe traumatični događaj zavisiće od individualnih kapaciteta i prethodnog iskustva. Da li su i oni sami bili oboleli ili neko njima blizak, da li je neko njima blizak preminuo, da li su pretrpeli materijalne gubitke. Ukoliko se osećanja anksioznosti i uznemirenosti prolongiraju potrebno je potražiti stručnu pomoć.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *