Svaki šesti srednjoškolac u CG na sedativima

Kako ostaviti cigarete
04/09/2019
“Svi na vagu” isped SO Zvezdara
08/09/2019

Svaki šesti srednjoškolac u CG na sedativima

Svaki šesti srednjoškolac u Crnoj Gori koristi lekove za snižavanje stresa, opuštanje napetosti ili za lečenje nesanice među kojima su ksalol, dijazepam i bensedin, a 75,5 odsto mladih probalo je alkohol, rezultati su istraživanja Nevladine organizacije Juventas u okviru projekta „Znanjem do zdravlja“. Podgorički dnevnik “Dan” preneo je rezultate istraživanja navodeći da je većina tinjedžera izjavila da konzumiraju lekove za smirenje kako bi prevazišli probleme u školi, stresove i nasilje. Istraživanje je pokazalo i da je 38 odsto učenika izloženo stresu svakodnevno ili nekoliko puta tokom nedelje. Učenici prvog, drugog i trećeg razreda ističu da je veliki problem i vršnjačko nasilje, koje se najčešće dešava u samoj ustanovi ili u njenoj blizini.
Istraživanje je pokazalo da je 75,5 odsto mladih probalo nekada u svom zivotu alkohol, dok svaki deseti učenik aktivno konzumira neko alkoholno piće.
Dr Tijana Pavlović-Antin, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije, kaže za “Zdravlje Vodič” da nije iznenađena rezultatima istraživanje i da veruje da ni u Srbiji nije mnogo bolja situacija.
“Najveći broj mojih pacijenta upravo su adolescenti, tačnije učenici srednjih škola, kao i završnih razreda osnovne. Reč je o veoma osetljivoj grupi koja je, verovali ili ne, najčešće prepuštena sama sebi. Roditelji su previše zauzeti poslom, pa im često promakne stanje u kojem se dete nalazi. Pred njih se postavljaju visoki zahtevi. Moraju da budu uspešni u školi, na treningu, a mnogi imaju previše vanškolskih aktivnosti. Adolescenti donose važne životne odluke, polažu prijemni za škole i fakultete, a to je veliki stres”, kaže naša sagovornica i podseća da je adolescencija veoma turbulentan period. Zbog svega pobrojanog deca često, na svoju ruku, posežu za lekovima. Iako ove medikamente ne mogu ni odrasli da kupe bez recepta ili lekarskog izveštaja, mladi dolaze do njih na neki drugi način. Neretko ih uzimaju od roditelja ili nekih drugih bliskih rođaka.
Lekari, kako navodi naša sagovornica, propisuju tinejdžerima ove lekove samo ukoliko imaju simptome koji remete svakodnevno funkcionisanje deteta, tačnije ukoliko pate od nesanice ili pak suviše dugo spavaju, ne mogu da jedu, da se skoncentrišu na učenje, provode po četiri, pet sati ispred računara ili televizora…

Ona podseća da uloga psihijatra nije propisivanje lekova, kao i da mnogi anksiolitici, poput bensedina, leksilijuma i bromazepama stvaraju zavisnost. To znači da se nakon prestanka uzimanja lekova javlja apsitenencijalna kriza. Detetu je u tom periodu, naglašava, neophodna podrška i to, pre svega, od roditelja.
Svi oni bi trebalo da se obrate stručnjaku ukoliko primete da se dete povlači, ne želi da komunicira uprkos pokušajima, značajno je popustilo u školi, loše spava, ne može da se koncentriše i ne druži se sa vršnjacima. To su simptomi koji se ne smeju ignorisati.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *