Za razliku od uboda većine drugih insekata, ubod krpelja ne boli, pa muka sa njim može nastati satima, ali i danima nakon što je prodro u kožu. To što ga „žrtva“ ne oseti omogućava mu da nesmatano ostane zakačen na koži i po nekoliko dana. Stručnjaci iz Savetovališta za lajmsku bolest pri Gradskom zavodu za javno zdravlje upozoravaju da je ključno da se krpelj izvadi u prvih 24 časa, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije. Zato i ovog proleća savetuju izletnicima i svima koji borave u prirodi da budu obazrivi tokom boravka u šumi, ali i da se po povratku kući detaljno pregledaju.
Krpelji su paraziti koji se hrane krvlju životinja i čoveka. Istraživanja su pokazala da je u proseku svaki četvrti krpelj zaražen, odnosno da je prenosilac lajmske bolesti. Ljudi kojima se dogodi ova neprijatnost, moraju prvo dobro da razmisle gde da krenu i kojoj zdravstvenoj ustanovi da se obrate.
Za vađenje krpelja iz kože zaduženi su medicinski radnici u domovima zdravlja i Zavodu za kožne i venerične bolesti, dok se na Vojno-medicinsku akademiju nosi insekt da bi se proverilo da li je zaražen. U trećoj ustanovi, Gradskom zavodu za javno zdravlje se rade testovi provere, pomoću kojih pacijent može saznati da li je zaražen.
-Bolest najčešće počinje pojavom karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja. Javlja se u periodu do mesec dana posle uboda, a najčešće između sedmog i desetog dana i to kao bezbolno crvenilo u ravni kože. S vremenom promena počinje da bledi u sredini i dobija prstenasti izgled, sa jače ili slabije izraženim crvenim rubom. To je siguran znak lajmske bolesti. Mogu se javiti i povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima – navode u Gradskom zavodu.
Krpelji se nalaze na zelenim površinama koje im omogućavaju dovoljno vlažnosti i senovitosti. To su područja obrasla travom, parkovi, šume, ali i neuređena dvorišta i parkovske površine. Krpelji se najčešće nalaze na vlatima trave i listovima rastinja visokog oko metar. Najaktivniji su u periodu hranjenja, a kod nas je to u maju i junu.
Lekari upozoravaju da skidanje treba obaviti stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, čistom pincetom koja je prethodno dezinfikovana alkoholom. U Gradskom zavodu kažu da pacijenti koriste alkohol, benzin, aceton, lak za nokte, kako bi odrstranili krpelja, ali stručnjaci ističu da ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva.
Ustanove u kojima je moguće uraditi analize:
INSTITUT ZA EPIDEMIOLOGIJU VMA (V sprat, soba 11)
Crnotravska 17
Telefoni: 011/3609-367, 011/3609-322, 011/3609-328
Pregled je moguće obaviti svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova. Van radnog vremena odstranjivanje krpelja je omogućeno u Centru Hitne pomoći VMA.
*Vađenje krpelja košta 560 dinara, a analiza da li je zaražen lajmskom bolešću 860 dinara.
SAVETOVALIŠTE ZA LAJMSKU BOLEST GRADSKOG ZAVODA ZA JAVNO ZRDAVLJE
Bulevar despota Stefana 54
Telefoni: 011/2078-677
*Uz uput izabranog lekara analiza je besplatna, a za pacijente koji dolaze bez uputa plaća se 2.000 dinara.