Tokom čitave godine, a naročito u vrelim letnjim mesecima, boravak pored vode pričinjava veliko zadovoljstvo i olakšanje odraslima i deci svih uzrasta, ali često nosi sa sobom brojne rizike, a najveći od njih je upravo rizik od utapanja, upozoravaju u Gradskom zavodu za javno zdravlje. Utapanje predstavlja treći vodeći uzrok smrti od povreda u svetu u svim uzrasnim kategorijama. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, na godišnjem nivou više od 236.000 ljudi izgubi život usled utapanja i njegovih posledica, a smatra se da je broj nastradalih znatno veći u odnosu na dostupne podatke. Gotovo 90% nenamernih utapanja dogodi se u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.

Vodeći faktori rizika za utapanje su uzrast, pol i pristup vodenoj površini. Utapanje predstavlja vodeći uzrok smrti dece do pet godina starosti i jedan od vodećih uzroka smrti u svim ostalim uzrasnim grupama kod dece. Dok se mala deca najčešće utapaju u veštačkim rezervoarima (kada, bazen i sl.), starija deca se češće utapaju u takozvanim otvorenim vodama (rekama, jezerima, morima i sl.).

“Muškarci su u većem riziku od utapanja, sa dva puta većom stopom smrtnosti u odnosu na žene, a češće se upućuju i na bolničkom lečenje, sa težim posledicama nefatalnih utapanja. Smatra se da je to posledica povećane izloženosti vodenim površinama i češćeg upražnjavanja rizičnih ponašanja- poput plivanja van obeleženih i nadgledanih zona, konzumiranja alkohola pre plivanja i vožnje čamcem. Takođe, osobe sa zanimanjima koja zahtevaju učestalo izlaganje i boravak pored vode i na plovilima -poput komercijalnih ribolovaca, su u većem riziku od utapanja. Deca koja žive u blizini otvorenih izvora vode, kao što su jarci, bare, kanali za navodnjavanje, posebno su ugrožena”, itiču u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

U ostale faktore rizika spadaju poplave, boravak na plovilima bez odgovarajuće opreme za spasavanje, upotreba alkohola na plovilima i u blizini vode, neodgovarajući nadzor nad decom, medicinska stanja poput epilepsije, kao i neinformisanost i neupoznatost sa lokalnim rizicima u vodi.

Ovo su saveti stručnjaka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje:

KAKO SPREČITI UTAPANJE ?

Brojne su aktivnosti i mere koje mogu doprineti smanjenju rizika od utapanja, a neke od njih su:
Postavljanje barijera za kontrolu pristupa vodenoj površini (npr. pokrivanje bunara, ograđivanje bazena i sl.)
Podučavanje dece predškolskog i ranog školskog uzrasta osnovnim veštinama plivanja i bezbednosti u i pored vode.
Efikasne politike i zakoni koje se odnose na bezbednost u vodi (poput propisa o bezbednoj plovidbi i sl.) su takođe važni za prevenciju utapanja.

PRE ULASKA U VODU…
Nemojte konzumirati alkohol niti bilo kakve druge psihoaktivne supstance.
Alkohol dovodi do smanjenog rasuđivanje, poremećaja koordinacije pokreta, poremećaja svesti, što povećava rizik od utapanja.
Nemojte ulaziti u vodu odmah nakon obroka! Preporuka je da između obroka i plivanja treba da protekne najmanje dva sata.
Ukoliko ne znate da plivate ili niste dobar plivač, u vodu nemojte ulaziti sami i bez adekvatne bezbednosne opreme koja će vam pomoći da se održavate na površini!

OPREZNO U VODI!
U vodu ulazite postepeno.
Pre ulaska u vodu, obavezno proverite njenu dubinu.
Ne skačite u vodu nepoznate dubine! Ukoliko želite da skačete, prvo skočite na noge, nikako na glavu.
Ne precenjujte svoje mogućnosti! Izbegavajte da plivate sami, uvek plivajte u društvu starijih i iskusnijih plivača.
Uvek plivajte u obeleženim zonama nadgledanim od strane spasilaca.
Ne udaljavajte se previše od obale, već plivajte paralelno sa njom.
Ukoliko u toku plivanja osetite umor obavezno napravite pauzu- izađite iz vode ili se odmorite u plićaku.
Znajte kada i kako da pozovete u pomoć! Ukoliko se nađete u nevolji – trudite se da ostanete smireni, okrenite se na leđa i plutajte, podignite ruku i signalizirajte spasiocima da sa vama nešto nije u redu.

OTVORENE VODE ZAHTEVAJU VEĆI OPREZ!
Ne zaboravite da plivanje u otvorenoj vodi nije isto što i kupanje u bazenu- informišite se o strujama, temperaturi vode, biljnom i životinjskom svetu kako ne biste dospeli u neku nepredviđenu i neprijatnu situaciju.

POSEBAN OPREZ KOD KUPANJA NA REKAMA I JEZERIMA!
Oprez u rekama i jezerima mora biti povećan zbog mutne vode, često neravnog dna i iznenadnih prelaza u dubinu. Upravo zato neophodno je i poznavanje mera bezbednog ponašanja u vodi.

OPASNE REČNE I MORSKE STRUJE- ŠTA RADITI…
Imajte u vidu da postoje vodene struje za čije savladavanje je potrebna veća snaga. Ukoliko vas uhvati vodena struja ne opirite joj se i ne pokušavajte da plivate suprotno od pravca njenog kretanja, već ostanite mirni i plivajte niz struju, dijagonalno u pravcu obale.

RONITE OPREZNO!
Upoznajte se sa osnovnim pravilima bezbednog ronjenja i obavezno ih primenjujte.
Uvek ronite u paru.
Prilikom ronjenja na dah ne smete se predugo zadržavati pod vodom niti forsirati ubrzano disanje pre samog ronjenja.
BUDITE BEZBEDNI NA PLOVILIMA!

NA PLOVILIMA JE PRSLUK ZA SPASAVANJE OBAVEZAN!
Letnji meseci su idealni za razne avanture na vodi, poput splavarenja, regata i sl. Nošenje prsluka za spasavanje je obavezno u ovakvoj i bilo kojoj drugoj vrsti zabave na vodi kao što su pedaline, daske za jedrenje i sl. On uvek mora biti odgovarajuće veličine i pravilno postavljen.