Koliko traje imunitet na koronu?
27/10/2020
Apoteka koja se čuva u muzeju
30/10/2020

Rak pokosio grad veličine Novog Sada

U našoj zemlji je, tokom 2017. godine, prema poslednjim objavljenim podacima, 41.218 novoobolelih, dok je 21.475 ljudi preminulo sa nekom od dijagnoza malignih tumora

Za 18 godina, od  1999. do 2017. godine od raka je u Srbiji umrlo 382.119 ljudi, što je ceo jedan grad veličine Novog Sada i to sa prigradskim naseljima! To pokazuju podaci iz Registra za rak u Republici Srbiji, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Novi Sad, Pančevo, Vranje, Niš, Beograd, Kragujevac su među gradovima koji su najteže pogođeni tokom NATO bombardovanja Srbije, 1999. godine. Posledice „Milosrdnog anđela“ građani još osete na svojoj koži, a mnogi i u zdravstvenim kartonima. U našoj zemlji je, tokom 2017. godine, prema poslednjim objavljenim podacima, 41.218 novoobolelih, dok je 21.475 ljudi preminulo sa nekom od dijagnoza malignih tumora. To znači da je pre tri godine svakog dana od kancera preminulo gotovo 60 ljudi. Statistiku o novoobolelima od tumora vode instituti za javno zdravlje širom Srbije i šalju ih „Batutu“, ali do sveobuhvatnih podataka teško je doći. Broj novoobolelih po gradovima se ne publikuje, ali je podatak da godišnje u Vojvodini oboli oko 12.000 ljudi javan, kao i da u proseku oko 6.000 pacijenata u severnoj pokrajini umre od nekog oblika tumora. 

Poslednji objavljeni i dostuni podaci o broju obolelih i umrlih od malignih bolesti u Srbiji su iz 2017. godine, a zvanični podaci za 2018. i 2019. godinu još se obrađuju. S obzirom da je „Batut“ tek u julu objavio zvaničnu statistiku za 2017. godinu, presek stanja za 2018. može se očekivati tek polovinom sledeće godine. 

Iako u javnosti provejava i mišljenje da se podaci namerno ne objavljuju i na taj način „prećutkuju“, načelnik Centra za informatiku i  biostatistiku u  zdravstvu, pri Institutu za javno zdravlje Vojvodine, dr Miodrag Arsić Arsić kaže za “Zdravlje Vodič” da nema mesta za takve priče i nepoverenje. Stvar je, kako tvrdi, u tome što se podaci moraju teritorijalno razvrstati, da se ne bi duplirali.

  •  „Batut“ jedini ima potpune i validne podatke, jer oni rade detaljnu i sveobuhvatnu analizu – objašnjava Arsić. – Mortalitet od tumora se vodi po mestu smrti. Prijavljivanje obolelih je takođe problem, jer se pacijenti leče i van teritorije na kojoj žive i tako dolazi do „putovanja podataka“. Mora se isključiti višestruko ponavljanje istih podataka. Prikupljanje i obrada ne idu ni brzo, ni lako. Oni se moraju teritrijalno razvrstati i zato ne možemo imati informacije godinu za godinom. Priemenjuju se posebne metode da se ne dese greške – priča načelnik Centra za informatiku i biostatistiku u zdravstvu.

Naš sagovornik napominje da podatak o ukupnom broju stanovnika obolelih od tumora u Srbiji nema niko, a tvrdi da se takva evidencija ne vodi nigde u svetu.

  • Takva statistika se ne vodi, ne samo kod nas, nego nigde u svetu. To bi značilo da kontaktiramo svakog obolelog i da proverimo da li je živ, što je gotovo nemoguće uraditi. Taj podatak se ne prati. Neki tumori su „agresivni“, tako da bolest, na žalost, brzo napreduje. Sistem ne omogućava praćenje obolelih. 

Kod malignih oboljenja postoji i veliki broj dijagnoza, a procenjuje se da ih ima više od stotinu. Statističarima računicu dodatno komplikuju i multipli tumori, kada jedna osoba ima više oboljenja.

*Ovaj tekst deo je projekta “Da ne ostane nepozNATO” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanjaIzneti stavovi ne izražavaju nužno stavove ministarstva.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *