Zaposliće 1.277 medicinara
19/11/2020
Uranijum ne izaziva rak
02/12/2020

Rak kosi i po Evropi

Evropski istraživači su pokušali da odgovore na pitanje kako pandemija Kovid-19 utiče na lečenje i dijagnostiku obolelih od malignih bolesti u EU. Zabeležena su kašnjenja prilikom postavljanja dijagnoze raka, što je ključni činilac uspešnog lečenja

TERET raka u evropskim zemljama povećao se na 2,7 miliona novih slučajeva godišnje i sveo se na 1,3 miliona smrti u 2020. godini. To je procena Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (Joint Research Centre – JRC), koji je objavio izveštaj o opterećenju rakom u EU-27 zemljama za 2020. godinu. Procene se temelje na podacima o incidenciji raka iz populacionih registara za rak okupljenih u Evropskoj mreži registara za rak i podacima o uzrocima smrti preuzetim iz baze podataka o umrlim osobama Svetske zdravstvene organizacije.

Isto kao u Srbiji, u zemljama EU rak nešto više pogađa muškarce nego žene, jer je među novoobolelima godišnje 54 odsto muškaraca. I kod smrtnih ishoda ima više muškaraca nego žena, a odnos je 56 naspram 44 odsto.

Kao što je poznato, rak uglavnom pogađa starije osobe. Procene za 2020. godinu otkrivaju da se 62 odsto novih dijagnoza i 76 odsto smrti javlja kod ljudi starijih od 65 godina.

Rak dojke je najčešća dijagnoza. Više od 355.000 žena u zemljama članicama EU će se prema procenama u 2020. godini suočiti s dijagnozom raka dojke (13,3 odsto od svih dijagnoza raka). Slede rak debelog i završnog creva (341.000, 12,7 odsto), rak prostate (336.000, 12,5 odsto) i rak pluća (318.000, 11,9 odsto).

Najčešći uzroci smrti su rak pluća (20,4 odsto svih slučajeva smrti od raka), a slede rak debelog i završnog crijeva (12,4 odsto), dojke (7,3 odsto) i rak pankreasa (7,1 odsto). Nordijske zemlje imaju nešto više stope incidencije, međutim, procenjena stopa smrtnosti za sve vrste raka veća je u istočnoevropskim zemljama, kako za muškarce, tako i za žene.

U ovoj studiji istraživači su pokušali da odgovore na pitanje kako pandemija Kovid-19 utiče na lečenje i dijagnostiku obolelih od malignih bolesti. Kako je navedeno, zabeležena su kašnjenja u postavljanju dijagnoze malignih bolesti, što je ključni činilac uspešnog lečenja. Ipak, iako u nekim zemljama postoje izveštaji o ponovnom pokretanju dijagnostike po završetku karantina odgovor još nije jasan, posebno uzimajući u obzir geografske razlike i različit tok pandemije u pojedinim zemljama.

*Ovaj tekst deo je projekta “Da ne ostane nepozNATO” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanjaIzneti stavovi ne izražavaju nužno stavove ministarstva.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *