Nuklearna sigurnost: 35 godina posle Černobilja

Radionice u 54 romska naselja
27/04/2021
Najmanje 250 žrtava nadrilekara koji su “ulepšavali” žene
27/04/2021

Nuklearna sigurnost: 35 godina posle Černobilja

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije SRBATOM organizovao je onlajn konferenciju „Nuklearna sigurnost danas: Černobilj 35 godina posle“, povodom 35 godina od nuklearnog akcidenta, jednog od najznačajnijih u istoriji čovečanstva. Akcident na četvrtom bloku nuklearne elektrane u Černobilju 26. aprila 1986. godine klasifikovan je od strane Međunarodne agencije za atomsku energiju kao događaj najvišeg, sedmog, nivoa na Međunarodnoj skali nuklearnih događaja.

Na otvaranju konferencije, direktor SRBATOM-a Slađan Velinov istakao je da je Černobilj opomena da se nuklearna energija mora koristiti na način koji obezbeđuje sigurnost građana i životne sredine. Naglasio je da je akcident u Černobilju podstakao države, koje poseduju nuklerne elektrane ili se nalaze u blizini njih, da uspostave sisteme rane najave nuklearnih akcidenata kojim se obezbeđuje merenje jačine doze jonizujućeg zračenja u vazduhu.

„SRBATOM koristi jedan ovakav sistem koji trenutno ima devet stanica ravnomerno raspoređenih na teritoriji Srbije, a trenutno radimo i na nadogradnji postojećeg sistema kojim želimo da obezbedimo mnogo gušću pokrivenost teritorije naše zemlje detektorima“, naveo je Velinov.

Ambasador Ukrajine u Republici Srbiji Nj. E. Oleksandr Aleksandrovič je izjavio da je Černobilj strašna, poučna lekcija za čitavo čovečanstvo, koja nas primorava da se zamislimo nad stepenom odgovornosti vlasti prema narodu za odluke koje ona donosi.

„Nesreća u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani imala je nepopravljive medicinske, ekonomske, socijalne i humanitarne posledice. Što se tiče ekoloških posledica ova nesreća je prerasla u planetarnu katastrofu pošto je radioaktivnim cezijumom bilo kontaminirano 3/4 teritorije Evrope“. Aleksandrovič je dodao i to da Ukrajina zauzima prvo mesto među bivšim sovjetskim republikama po broju žrtava nesreće.

Gordana Pantelić sa Instituta za nuklearne nauke “Vinča” je na konferenciji posebno istakla da nas veliki materijalni gubici i ogromna cena saniranja posledica nakon akcidenta u Černobilju opominju koliko je neophodno rigorozno poštovanje međunarodnih sigurnosnih zahteva prilikom dizajna, konstrukcije i rada nuklearnih elektrana, bez obzira na cenu ulaganja u sigurnosne sisteme.

Udaljenost Černobilja, obim akcidenta kao i vremenski uslovi doveli su do toga da se u životnoj sredini Srbije pojave jod, cezijum, stroncijum i drugi radioaktivni elementi koji su dospeli u atmosferu kao posledica akcidenta. I danas, 35 godina posle, cezijum se i dalje može pronaći u našoj životnoj sredini, ali je njegova aktivnost veoma niska i ne ugrožava zdravlje ljudi i životnu sredinu navela je Gordana Pantelić.

Maksim Ševčuk iz Državne agencije Ukrajine za upravljanje zonom isključenja istakao je da, iako povratak ljudi u zonu isključenja neće biti moguć ona predstavlja održivu lokaciju na kojoj se nalaze visokotehnološka postrojenja za sigurno i bezbedno upravljanje radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim Gorivom. Aktivnosti na unapređenju sigurnosti bloka 4. nuklearne elektrane montažom i postavljanjem novog štita u toku prethodne decenije dodatno su podigle nivo sigurnosti i omogućile dalje aktivnosti na sanaciji stanja naveo je Ševčuk. On je posebno istakao da je veliki deo zone isključenja danas posebna zaštićena zona u kojoj priroda nije ugrožena bilo kakvim ljudskim aktivnostima i gde je brojne biljne i životinjske vrste nesmetano žive.

Na konferenciji „Nuklearna sigurnost danas: Černobilj 35 godina posle“ se govorilo i o ublažavanju posledica akcidenta, dekomisiji nuklearne elektrane, sanaciji i remedijaciji lokacije, kao i o reakcijama u Srbiji i svetu na ovaj nuklearni akcident.

Konferencija se po svojoj koncepciji oslanja na osnovni događaj „Nuklearna sigurnost danas“ koji se održava jedanom godišnje u organizaciji SRBATOM-a. Ovakvi skupovi imaju za cilj da građanima približe primenu izvora zračenja i nuklearne energije, kao i njihovu sigurnost.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *