Ni ceo dan ispred ekrana na kojem ide neki od Tarantinovih filmova, ni nedelja tropskih vrućina, pa ni pun mesec nisu okidač za ubistva niti krivac zbog kojeg je neko odlučio da digne ruku na sebe. Kako upozoravaju stručnjaci iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, a povodom nesreća koje su obeležile nedelju za nama, odgovori se najčešće nalaze u problemima mentalnog zdravlja. Podaci pokazuju da u Srbiji svake godine oko 1.500 ljudi izvrši samoubistvo. Ova statistika jeste upozoravajuća, naročito ako se ima na umu da je naša zemlja svake godine manja za jedan grad, ali u odnosu na Evropu po broju samoubistava se nalazimo na sredini lestvice. Takođe, u celom svetu zabeležen je porast depresije, koja je jedan od glavnih razloga zbog kojih se neko odluči na samoubistvo. Na listi uzroka su još i poremećaji ličnosti, bolesti zavisnosti, šizofrenija.

Rođaci i bliski prijatelji do tragedije najčešće kod vinovnika nesreće ne primećuju „ništa neobično“, čak ga opisuju kao „mirnog, ljubaznog i uvek spremnog da pomogne“, a zapravo samo nisu umeli da primete znake upozorenja. Zbog toga stručnjaci sve češće apeluju na edukaciju. Da je bliskoj osobi potrebna pomoć govore promene raspoloženja, poremećaj sna, gubitak apetita, razdražljivost…i to dovoljno dugo da ta osoba nije više funkcionalan član društva.

“Svakoga koga muče crne misli može da potraži pomoć putem Nacionalne SOS telefonske linije za prevenciju samoubistava na broj 011 7777 000 ili da dođe u Centar za mentalno zdravlje za koji nije potreban ni uputa, a ni zakazivanje ”

Psihijatri upozoravaju da veliki broj onih koji dignu ruku na sebe ili nisu uopšte bili lečeni od psihijatrijske bolesti ili njihovo lečenje nije bilo adekvatno. One koje muče crne misli mogu da se obrate Nacionalnoj SOS telefonskoj liniji za prevenciju samoubistava na broj telefona 011 7777 000. Od januara, kada je počela sa radom pa do juna zazvonila je preko 2.000 puta. Skoro polovina poziva stigla je od onih koji su se prvi put usudili da od nekoga traže pomoć. I to nisu bili samo ljudi iz gradova, već su često sa druge strane žice bili oni iz ruralnih sredina u kojima je velika stigmatizacija osoba sa problemima mentalnog zdravlja.

Pre dve godine otvoren je i Centar za mentalno zdravlje koji je do sada posetilo oko 8.000 ljudi. Na 20. spratu Beograđanke svako, bez uputa, zakazivanja, ikakve novčane nadoknade može da dođe i da zatraži stručnu pomoć u vezi sa mentalnim zdravljem.