Vraćanje novca građanima koji su platili test na koronu, a nisu se testirali
25/07/2020
Poruka o PCR testu stiže na mobilni
30/07/2020

Da ne ostane nepozNATO

Lekari u Srbiji svake godine otkriju više od 300 dece obolele od neke maligne bolesti, a za polovinu obolelih mališana ova bolest je kobna

Vest da je tokom 2018. godine od raka obolelo čak 58.000 ljudi uznemirila je javnost. Ove nezvanične podatke, dobijene iz IZIS-a (Integrisani zdravstveni informacioni sistem) krajem prošle godine obelodanila je profesor dr Danica Grujičić u decembru. Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ u istom periodu od tumora su preminule 22.084 osobe, što znači da je gotovo četvrtina preminulih ljudi u našoj zemlji umrla sa ovom dijagnozom. Statistika ukazuje da broj umrlih od kancera nesumnjivo raste, jer je pre 19 godina, 2001. godine, ova bolest odnela 16.776 života.

I dok veliki broj naših stručnjaka smatra da je porast obolelih od raka posledica bombardovanje Srbije osiromašenim uranijumom, postoje i oni koji smatraju da su ove teorije čisto politikanstvo.

Profesor dr Slobodan Čikarić više puta je javno upozoravao da će pogubne posledice NATO agresije biti vidljive tek za 10 do 15 godina nakon bombardovanja. Ovaj poznati onkolog je predvideo da će sedam godina nakon bombardovanja biti drastično uvećan broj obolelih od leukemije i limfoma (sistemske maligne bolesti), a nakon 15 godina će drastično početi da raste broj pacijenta sa solidnim malignim tumorima. Takav zaključak potkrepljuju i zvanični podaci. Dve godine nakon bombardovanja, 2001. godine, od leukemije je obolelo 734 ljudi. Pet godina kasnije taj broj je naglo skočio na 1.325! Takođe, broj novoobolelih od tumora skočio sa 30.744 (2001.), na 38.066 (2015. godina) .

I pored ovako porazne statistike, naša zemlja nije učinila dovoljno kako bi se rasvetlila istina o posledicama agresije 1999. godine. Iako je osnivanje stručne komisije za utvrđivanje posledicama NATO bombardovanja najavljeno na sva zvona, ona zapravo nije ni formirana. Vlada Srbije, iz nepoznatih razloga, nije usvojila zaključak kojim bi ovaj posao dovela do kraja. Osnovana je i Komisija za istragu posledica NATO bombardovanja pri Skupoštini Srbije, ali ni izveštaj ovog tela nije ugledao svetlo dana do raspuštanja parlamentarnog saziva.

Zbog svega toga 21 godinu nakon NATO agresije mi i dalje nagađamo koliko je tona osiromašenog uranijuma bačeno na Srbiju i kako se to odrazilo na zdravlje stanovništva. Čini se i da država krije broj obolelih od raka jer se ti podaci objavljuju sa gotovo pet godina zakašnjenja, a Registar za rak se ne ažurira!

Stručnjaci procenjuju da je NATO gađao Srbiju sa 31.000 projektila, među kojima su najopasniji oni koji su sejali osiromašeni uranijum po jugu Srbije, na potezu od Vranja, preko Bujanovca, do Preševa. Reč je o pet tačaka gde su padale bombe sa ovom izuzetno radioaktivnom materijom – Pljačkovica, Reljan, Borovac, Bratosince i Bukurevac. U Kragujevcu i Boru bombardovanje trafostanica oslobodilo je kancerogenu materiju piralen, koji je izuzetno opasan i direktno izaziva tumore na mozgu, a zagadio je zemljište i vodu u ovim mestima. Takođe, kada su pogođene rafinerije u Novom Sadu i Pančevu, u Dunav se izlila ogromna količina žive i olova. Zbog svega toga značajno je utrditi podatke o zdravstvenom stanju ljudi i zagađenosti naše životne sredine.

Projekat „Da ne ostane nepozNATO“ biće realizovan kroz članke, intervjue, reportaže i vesti i trebalo bi da doprinese podizanju svesti ljudi o rizicima po njihovo zdravlje, pogotovo u mestima koja su bombardovana osiromašenim uranijumom. Posebna pažnja biće posvećena izradi interaktivne mape na kojoj će biti istaknuta bombardovana mesta i broj obolelih od raka u tim mestima.

  • Projekat „ Da ne ostane nepozNATO“ sprovodi se u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, izneti stavovi ne odražavaju nužno stavove Ministarstva

Svake godine 300 dece oboli od raka

Lekari u Srbiji svake godine otkriju više od 300 dece obolele od neke maligne bolesti, a za polovinu obolelih mališana ova bolest je kobna (Institut za javno zdravlje Srbije„Dr Milan Jovanović Batut”). Najčešće maligne bolesti dece su leukemija, tumor mozga i limfom. Pobrojana oboljenja su drugi uzrok smrtnosti dece do 14 godina, odmah posle povreda.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *