Bombardovanje kao eksperiment in vivo

Odlazak najplemenitijeg
06/10/2020
Sa pedijatrom dogovor oko vakcine
08/10/2020

Bombardovanje kao eksperiment in vivo

Tokom NATO bombardovanja na teritoriji tadašnje Jugoslavije definitivno je počinjen ekocid, kaže u razgovoru za “Zdravlje Vodič” profesor dr Slobodan Tošović, savetnik u Ministarstvu zaštite životne sredine. Dodaje da nema sumnje da je to bio jedan eksperiment in vivo budući da je korišćeno oružje sa osiromašenim uranijumom, gađane su fabrike, uništavana industrija, infrastruktura, zaštićena područja prirode…

Profesor dr Slobodan Tošović

Očekujem da Međuresorno koordinaciono telo nastavi sa radom, neophodno je uraditi još jedan skrining spornih tačaka u Srbiji

“Kao što svi znamo, ovaj rat je vođen uz kršenje mnogih odredaba svih konvencija ratovanja. Na početku nikome nije padalo na pamet da će biti bombardovani civilni ciljevi, naša industrija, saobraćajna infrastruktura. Naravno, cilj je bio da nas što više zaplaše kako bismo pristali na sva rešenja koja nam budu servirana. O posledicama nije razmišljano”, kaže dr Tošović koji je za vreme bombardovanja bio član Štaba civilne zaštite i šef mobilne ekotoksikološke jedinice. Ipak, to nije sve, bombardovanje je prema mišljenju Tošovića bio način ispitivanja delovanja nekonvencionalnog oružja, ali i smanjenja zalihe osiromašenog uranijuma. 

Recimo, tokom NATO bombardovanja u Libiji nisu gađana industrijska postrojenja. Naš sagovornik koji je radio u ovoj zemlji veruje da je jedan od razloga taj što su sve libijske fabrike osigurane kod Lojda koji bi sigurno tražio odštetu. U Jugoslaviji to nije bio slučaj. Tokom bombardovanja je pogođeno 78 industrijskih objekata, 43 energetska i 64 objekta saobraćajne infrastrukture. Takođe, bombe su pogodile šest vodovodnih sistema i 16 zaštićenih prirodnih područja.

“ Država se branila premeštajući sirovine, preraspoređujući ih, trošeći zalihe onih koje bi mogle da budu opasne po životnu sredinu. Tako smo zalihe hlora smeštali na brodove i skrivali ih po razuđenim delovima obale Save”, seća se naš sagovornik. 

Izuzetne posledice za devastaciju i zagađenje životne sredine imalo je bombardovanje industrijskih lokacija: rafinerije nafte u Novom Sadu, toplane „Novi Beograd“, Termoelektrane „Kolubara“ – Veliki Crljeni u selu Poljane u okolini Beograda, pančevačke fabrike mineralnih đubriva „HIP – Azotara“.

Gađani su i „HIP Petrohemija“ i „Rafinerija nafte“ u Pančevu, skladište „Jugopetrola“ u Prahovu, skladište naftnih derivata „Jugopetrol“, trafostanica „Elektroistok“ u Boru, fabrika automobila „Zastava“ u Kragujevcu, skladište „Beopetrol“ u Bogutovcu u okolini Kraljeva i trafostanica „Elektroistok“ u Nišu. Rafinerija nafte u Novom Sadu napadnuta je 12 puta sa više od 250 projektila. 

Pančevo, Novi Sad, Kragujevac, Bor, Niš i Beograd su postali prave crne ekološke tačke, a posledice NATO dejstava u njima biće otklanjane još dugo. Naš sagovornik kaže da su tokom poslednje dve godine uništene 2000 tona opasnog otpada u Srbiji među kojima je i onaj koji je nastao još tokom NATO bombardovanja.

Međutim, neke akcije su previše skupe kao što je uklanjanje žive koja je istekla iz pančevačkih industrijskih postrojenja i koja je i danas zatvorena u neprobojnim jastucima. Za uništavanje jedne tone ovog opasnog otpada neophodno je između 15 i 20 hiljada evra, što su za našu državu veliki novci.  

“Opasan otpad je nastao od svih materija koje su oslobođene, a nisu otišle u vazduh niti su otekle podzemnim vodama. Dosta toga je urađeno na uništavanju tog otpada, a veliki posao je obavljen u Kragujevcu gde je izvršena čak i sanacija zemljišta”, kaže dr Tošović.

Dugoročno gledano, najveća šteta po zdravlje ljudi definitivno je nastala ispuštanjem otpadnog polihlorovanog bifenila (PCB) koji je kancerogen, sporo se raspada, ulazi u životnu sredinu i akumulira se u biljkama i životinjama. Ovo jedinjenje nekada se najviše koristilo prlikom proizvodnje transformatorskih ulja. PCB su toksična jedinjenja i mogu biti uzročnici mnogih oboljenja: slabljenja imunološkog sistema, pojave tumora, neurotoksicnosti i teratogenosti. Njihovim nepotpunim sagorevanjem nastaju ciklični dioksini, poznati izazivači kancera. 

Naš sagovornik podseća da je u Kragujvecu, tačnije u priobalju Velike Morave, situacija i dalje poprilično ozbiljna jer se tokom bombardovanja “Zastave” piralen izlio u reku Ždraljicu, nakon toga u Lepenicu i došlo je do kontaminacije čitavog priobalja budući da je vodostaj reka bio izuzetno visok. Deo zemljišta je poplavljen, pa se ova kancerogena materija najverovatnije zadržala u tlu. Na ispitivanim mestima kontaminacija zemljišta bila je značajno veća od graničnih vrednosti. 

Iz tog razloga naš sagovornik smatra da je krajnje vreme da se uradi još jedan skrining svih spornih tačaka u Srbiji. On je jedan od članova ekspertskog Međuresornog koordinacionog tela koje su osnovala četiri ministarstva pre dve i po godine. Tošović je naglasio da očekuje da koordinaciono telo nastavi sa radom u nekom doglednom roku budući da su dobili prostorije i da je iz budžeta izdvojen novac za njihove aktivnosti. 

” Prvi zadatak će biti utvrđivanje metodologije rada kako bi se dobio dokaziv, naučno verifikovan materijal. Pokušaćemo da ustanovimo kretanje štetnih materija, da uzmemo uzorke iz životne sredine i uporedimo ih sa rezultatima koje smo dobili kada smo radili sva ta ispitivanja neposredno nakon bombardovanja”, najavio je dr Tošović.

Klima promenjena, ali ne zbog bombardovanja

Profesor Tošović smatra da promena klime u našoj zemlji nije posledica NATO bombardovanja, već globalnog zagrevanja. U časoposi Ministarstva odbrane iz jula 2018. godine u tekstu “Ekološke posledice NATO bombardovanja” navedeno je da su padavine tokom jula 1999. godine bile 30 puta veće nego u junu mesecu iste godine. U Bogatiću je padao grad veličine kokošjih jaja 45 minuta bez kapi kiše. Na selo Drugovac, nedaleko od autoputa Beograd-Niš, padali su komadi leda od kojih je najveći imao 1,6 kg. Takođe, navedno je i da je  Svetska meteorološka organizacija, u okviru svog Programa globalnog atmosferskog bdenja uočila značajno smanjenje ozona u periodu bombardovanja, čak do 20 odsto. To je dalo, kako je navedeno u “Odbrani”, za posledicu nesmetani prodor štetnog ultraljubičastog biološki aktivnog (UVB) zračenja. Time je stanovništvo Srbije i drugih zemalja u regionu bilo ugroženo jer ovo zračenje dovodi do porasta oboljenja raka kože, katarakte i slabljenja imunološkog sistema. Može dovesti i do smanjenja useva u poljoprivredi

*Ovaj tekst deo je projekta “Da ne ostane nepozNATO” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanjaIzneti stavovi ne izražavaju nužno stavove ministarstva.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *