Advokat iz Niša Srđan Aleksić kaže da su za tužbe protiv NATO pakta zainteresovani kako Srbi, tako i Albanci, i da mu se do sada javilo 3. 340 građana obolelih od raka koji žele da pokrenu proces protiv Alijanse, prenosi Kosovo onlajn.

Aleksić podseća, u razgovoru za ovaj portal, da je NATO pakt priznao da je upotrebio 15 tona osiromašenog uranijuma tokom agresije na Jugoslaviju 1999. godine što je prouzrokovalo radijaciju koja je 100 puta veća od one u Hirošimi i Nagasakiju i drastičan porast obolelih od malignih bolesti.

U poslednje dve i po godine, ovaj advokat je podneo pet pojedinačnih tužbi protiv NATO pakta u ime vojnika i policajaca koji su oboleli od malignih bolesti nakon što su, tokom agresije 1999. godine, boravili u područjima gađanim municijom sa osiromašenim uranijum.

Očekuje prvo sudsko ročište u oktobru, a nedavno su u Srbiji, na njegov poziv, boravili italijanski advokat Anđelo Fjore Tartalja i profesorka Medicinskog fakulteta iz Torina Rita Čeli koja je odnela dva uzorka krvi od obolelih u Srbiji kako bi uporedila sa krvlju obolelih italijanskih vojnika. 

U ove procese je ušao, kako navodi, nakon što je i njegova majka preminula u tumora, a u selo u kojem je rođen, a koje je gađano osiromašenim uranijumom, NATO je u crno zavio svaku kuću.

Tada je počeo dodatno da se interesuje za posledice bombardovanja Srbije i stupio je u kontakt sa advokatom Tartaljom koji se izborio da odštetu dobije 350 italijanskih vojnika koji oboleli od raka nakon što su služili u mirovnim misijama na Balkanu.

Podneli ste pet tužbi protiv NATO pakta, a prva je podneta u januaru 2020. godine, a do nedavno ste čekali odgovor, kako su odgovorili predstavnici Alijanse?

NATO pakt smatra da ima imunitet i da ne može da bude stranka u ovom sporu. Zapravo se pozivaju na imunitet koji se odnosi na sporazum o Partnerstvu za mir sa NATO paktom koji je Srbija potpisala 2005. godine, ali on ne može da važi retroaktivno. Uostalom, taj Sporazum se tiče prolaza američkih vojnika kroz Republiku Srbiju.

To znači da zapravo, taj Sporazum nema nikakve veze sa procesom?

Nema veze sa dešavanjima iz 1999. godine kada je na Jugoslaviju izvršena agresija mimo povelje Ujedinjenih nacija. Učinjeni su ratni zločini protiv civilnog stanovništva. Bombardujući zemlju zagadili su nam zemlju vodu i vazduh, a zbog toga imamo veliki porast broja obolelih od kancera po kojem smo prvi u Evropi i drugi u svetu. Ja tužim NATO zbog posledica upotrebe osiromašenog uranijuma koji deluje posle upotrebe. Sam NATO pakt je priznao da je upotrebio 15 tona osiromašenog uranijuma tokom bombardovanja što je prouzrokovalo 100 puta veću radijaciju nego u Hirošimi i Nagasakiju. Zbog toga imamo ovoliko povećanje broja obolelih, pre svega vojnika i policajaca, kao i građana koji su za vreme bombardovanja boravili na prostoru Kosova i Metohije. 

Upravo oni su pokrenuli prve tužbe?

Da, upravo su oni stranke. Za početak radićemo isto kao moj kolega iz italije Anđelo Fjore Tartalja koji zastupa italijanske vojnike koji su došli na KiM nakon odlaska naše naše vojske. Inače, oko 7.000 italijanskih vojnika je obolelo nakon mislija na Balkanu, 400 je preminulo, a Tartalja je podneo 500 tužbi. Čak 350 postupaka je rešeno pravosnažnom presudom u korist obolelih vojnika, a više od 250 veštačenja je uradila doktorka Rita Čeli, koja je sada boravila ovde, a koja će i veštačiti i u našim procesima. Želim da vodim isti parnični postupak kao što je to radio kolega u Italiji. 

Ali oni nisu tužili NATO?

Oni su tužili Italiju koja je članica NATO pakta, a Italijani su došli na Kosovo i Metohiju. NIsu imali neophodnu opremu, a bili su na teritoriji koja je bila bombardovana osiromašenim uranijumom i nakon toga su oboleli. A šta da kažemo o našim građanima koji žive dole i o našim vojnicima i policajcima koji su bili dole baš u trenutku kada je upotrebljena municija sa osiromašenim uranijumom i kada je bila mnogo veća šansa da udahnu tu uranijumsku prašinu.

Na Kosovu je gađana 81 lokacija osiromašenim uranijumom, da li Vam se javljaju i Srbi i Albanci?

Da, javljaju se i Albanci i Srbi, građani svih nacionalnosti. Svaka naša tužba pored toga što će imati nalaz i mišljenje veštaka medicinske struke imaće i nalaz i mišljenje veštaka za eksplozije. Kada podnosimo tužbu navešćemo i period kada je osoba boravila u predelu koji je gađan osiromašenim uranijumom.

Kakva je situacija u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, da li Vam se javljaju ljudi iz ovih krajeva?

Da, naravno javljaju se, zaintersovani su za tužbe, takođe, kako Srbi, tako i Albanci iz Preševa i Bujanovca. Za početak ćemo podneti tužbu u ime policajaca i vojnika, a potom i u ime civila. 

Kakvu šansu ima pojedinac, građanin  Srbije, protiv jedne od najmoćnijih svetskih vojnih sila?

Ja mislim da pred sudom svim imamo jednaku šansu, samo sud može da utvrdi istinu. Porodice radnika RTS poginulih tokom bombardovanja tužile su NATO pred sudom u Italiji, ali njihove tužbe su odbijene jer srpski građanin ne može da traži pravdu pred sudovima u inostranstvu. Čak je i Sud u Strazburu zauzeo takav stav. S obzirom na to da je šteta nastala na teritoriji Republike Srbije, s obzirom na to da NATO pakt ima svoju kancelariju u Beogradu, smatram da ima pasivnu legitimaciju za učešće u ovom sporu. Potvrda toga je i to što se NATO pakt oglasio i odgovorio na tužbu.

Rekli su da imaju imunitet, ja smatram da nemaju ali o tome će, na kraju, naš sud odlučiti. NATO pakt je odgovoran za naknadu štete i mi smo spremni da to dokažemo. Spremni smo da dokaze izvedemo i pred Medicinskim fakultetom u Torinu koji koristi nano tehnologiju za utvrđivanje prisustva teških metala u krvi naših građana koji su oboleli od tumora. Kada su u pitanju preminule osobe uzećemo uzorke koje ćemo odneti na biopsiju, što se radi i kada su u pitanju italijanski vojnici. Ako je u Italiji dokazana ta uzročno-posledična veza i Vrhovni sud je to potvrdio, nema razloga da se to ne desi i u Srbiji. Tartalja je upisan u Advokatsku komoru Niša i zajedno ćemo da izvedemo dokaze, a očekujemo da NATO pakt plati štetu identično kao što plaća u Italiji. Tražićemo minimalno 100.000 evra za svakog građanina koji je oboleo, kao i za preminule.

U Italiji su vojnici dobijali naknadu od pola miliona, da li život naših građana manje vredan ili pokušavate da budete realni?

Sudska praksa je kod nas još gora, a dosuđuje se naknada između 15.000 i 20.000 evra. Razgovarali smo sa Tartaljom i dogovorili smo se da tražimo najmanje 100.000 evra. Naravno da ne mislimo da su životi naših vojnika i oficira manje vredni, već nam je takva sudska praksa. Ali, imamo tu još jedan problem, da bismo podneli tužbu u kojoj tražimo 100.000 evra moramo da platimo taksu od 97.000 dinara, dok su italijanski vojnici oslobođeni plaćanja taksi. Recimo, u Francuskoj, za spor koji vredi pet miliona evra, taksa iznosi 20 evra kako bi svaki građanin mogao da pristupi sudu. Ovim povodom smo se obratili Ministarstvu pravde i sudu zahtevajući da nas oslobodi plaćanja taksi kako bi građani mogli da pristupe sudu i da započenemo procese i prikažemo sve dokaze kojih je veoma mnogo. 

Koji je bio cilj podledenje posete advokata Tartalje i Rite Čeli?

Tartalja je u Srbiji boravio deseti put, a cilj je da zajedničkim snagama to radimo. Njegova sudska praksa je bogata, on je verovatno jedini advokat na planeti koji je uspeo da dokaže uzročno posledičnu vezu između korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom i obolevanja od raka. A Rita Čeli je profesor fakulteta u Torinu koja je vrsni stručnjak iz ove oblasti. Ona je želela da proverimo medicinsku dokumentaciju koju imamo, a javilo mi se preko 3.340 zaintesovanih za tužbe. Neophodno je proveriti krv obolelih koji su živi i uzeti uzorke od preminulih kako bismo dokazali prisustvo teških metala, pa čak i osiromašenog uranijuma. 

Profesorka Čeli je ponela neke uzorke u Italiju?

Da, ponela je dva uzorka naših klijenata i očekujemo da će rezultati biti gotovi za dva meseca. Za svaku tužbu koju planiramo da podnesemo voleo bih da imamo njen nalaz, kao i nalaze naših veštaka. Pre svega jer su vrste tumora koji se pojavljuju zbog osiromašenog uranijuma vrlo specifične. To dokazuje i Svetska zdravstvena organizacija koja se bavi uticajem radijacije na pojedine vrste kancera. 

Postoji li razlika u tužbama koje se podnose pred našim sudovima i kada očekujete prvo ročište?

Prvo ročište očekujem u oktobru mesecu, na jesen, jer već imamo odgovor. Tako da je vreme da krenemo u izvođenje dokaza pred sudom. Nema razlika u tužbama vođenim u Italiju, trudio sam se da pratim njihove smernice.

Da li je moguće da se politika umeša u dalji tok suđenja?

Ja mislim da nije moguće jer zastupam žrtve, naše građane, nikoga ne vređamo nikoga ne osuđujemo unapred, to može samo sud ukoliko dostavimo dovoljno materijalnih dokaza dostavimo. Imam pravo da sve prikažem dokaze koji postoje i koriste se u svetu. Mislim da ovde nema mesta za politiku. I moja majka je umrla od kancera, rođen sam u selu koje je bombardovano osiromašenim uranijumom i smatram da imam pravo da tražim pravdu za naše ljude pred sudom.