Čak 96 odsto ispitanika smatra da država ne ulaže dovoljno truda da osobe sa invaliditetom ostvare pravo na roditeljstvo

Svaki drugi ispitanik ne zna da osobe sa invaliditetom imaju pravo na besplatnu vantelesnu oplodnju. To je pokazalo istraživanje koje je u okviru projekta „Majčinstvo i invaliditet“ sproveo portal „Zdravlje Vodič“ na uzorku od 200 ljudi. Zabrinjava što čak 96 odsto ispitanih muškaraca i žena smatra da država ne ulaže dovoljno truda da osobe sa invaliditetom ostvare pravo na roditeljstvo.

U našem istraživanju učestvovao je podjednak broj muškaraca i žena starosti od 25 do 40 godina, što znači da je većina njih u zrelom reproduktivnom dobu i 90 odsto njih i samo bi se podvrglo VTO proceduri.
Značajno je istaći da svi ispitanici smatraju da bi država trebalo da osnuje centar u kojem bi osobe sa invaliditetom mogle dobiti odgovore na sva pitanja i nedoumice, informacije o neophodnim procedurama, kao i mogućnost da obave određene analize na jednom mestu. Ovaj centar trebalo bi, smatraju, da postoji bar u jednoj državnoj zdravstvenoj ustanovi.
Podsećamo, jedini Centar za VTO osoba sa invaliditetom u našoj zemlji otvoren je pre devet godina u privatnoj Specijalnoj ginekološkoj bolnici „Beograd“, a u njemu je zbrinuto svega 30-tak muškaraca sa invaliditetom. Centar je osnovan na inicijativu Udruženja obolelih od paraplegije sa ciljem da osobama sa invaliditetom olakša VTO postupak.
Nažalost, ova kategorija pacijenta danas je gotovo nevidljiva. Ne postoji čak ni statistika koliko je žena, a koliko muškaraca sa fizičkim invaliditetom pokušalo, a koliko uspelo da se podvrgne VTO.

Utešno je to što su predstavnici svih zdravstvenih ustanova sa kojima smo razgovarali naglasili da su uslovi i prava za ulazak u proces VTO isti za osobe sa invaliditetom kao i za sve ostale parove. Međutim, u većini ustanova to je samo mrtvo slovo na papiru.

U stvarnosti većina medicinara ne pamti kada su u proceduri imali ženu sa fizičkim invaliditetom. Ili su je dobro zapamtili, jer su imali samo jedan takav slučaj. Muškarci su, pak, češći pacijenti, a više o tome pročitajte u razgovoru sa dr Nebojšom Zečevićem, http://zdravlje-vodic.rs/osim-fizikalne-neophodna-i-reproduktivna-rehabilitacija/
Sve pobrojano dokazuje istraživanje Pokrajinskog ombudsmana “Reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom u Vojvodini” koje je objavljeno početkom ove godine. Većina anketiranih žena sa invaliditetom smatra da je VTO dobra opcija za njih , ali da im je u praksi nedostupna. Takođe, ispitanice kažu da ove žene nisu dovoljno informisane o mogućnostima VTO, a nekoliko njih se suočilo sa odbijanjem klinika.

Uz dozvolu specijaliste pred komisiju za VTO

Procedura za osobe sa invaliditetom koje kreću u proces VTO ista je kao i za sve druge parove, naglasili su svi stručnjaci sa kojima smo razgovarali.
“Potrebno je uraditi analize koje potom proveravaju prvostepena i drugostepena komisija RFZO. Ako se proceni da postoji šansa za nastanak trudnoće, onda se primenjujе neka od BMPO procedura. Svako ko uspešno prođe komisije ulazi u postupak VTO. Prilikom davanja mišljenja komisija procenjuje reproduktivni potencijal žene, ali i njenog partnera. Muškarac mora da ima dovoljan broj spermatozoida za jedan od načina VTO, a žena uz neophodne analize, mora imati uredan hormonski status”, kaže dr Branko Budimirović iz Centra za vantelesnu oplodnju „Akademik Vojin Šulović” u Valjevu.
Značajno je naglasiti da pre odlaska na komisiju pacijent sa invalidiitetom u nekim slučajevima mora da nabavi i dozvolu lekara specijaliste da može da uđe u proceduru.

*Ovaj tekst deo je projekta Majčinstvo i invaliditet “Dajmo i njima šansu” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove ministarstva.