Zbog posledica infekcije kovid 19, starosna granica pacijenata sa infarktom mozga pomera se ka mlađima, a rizik od ovakvog ishoda preti kako onima koji su imali tešku formu infekcije, tako i onima koji su je “izgurali” bez težih simptoma. Moždani udar je u Srbiji, prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, za godinu dana doživelo čak 25.685 ljudi. Iznoseći ovo upozorenje, pukovnik profesor dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije i načelnik Klinike za neurologiju VMA, u razgovoru za “Novosti” kaže da su time u praksi potvrđene sumnje s početka pandemije, da bi kovid 19 mogao da ima i ozbiljne, odložene posledice.
– Sada se sa sigurnošću zna da je planetarna epidemija uticala na pomeranje razvoja moždanih udara prema mlađima. To govori o značajnom potencijalu ove infekcije na poremećaje na sistemskom nivou, a posebno na terenu povišenog rizika za poremećaje koagulacije. Ovi poslednji izazivaju povećani rizik i za trombozu moždanih arterija sa posledičnim moždanim udarom – kaže Raičević.
On napominje da se sam procenat ovako nastalih moždanih udara u velikim serijama kreće u rasponu od 0,5 do 1,5 ukupnih cerebrovaskularnih insulta i naizgled se ne radi o velikom broju. Ali, kako objašnjava, ovo može da da lažnu sliku o težini problema, jer su sve studije potvrdile nesumnjiv uticaj kovid 19 infekcije na pogoršanje težine moždanih udara i jasnog uticaja na povećanu smrtnost kod ove kategorije pacijenata.
– Moždani udar i u godinama pandemije ostaje treći vodeći uzrok obolevanja i umiranja u velikoj većini zemalja sveta. Takođe, ostaje prvi uzrok umiranja žena u Srbiji u bolničkim sredinama. I pored ogromnih prodora u tretmanu uvođenjem trombolitičke terapije, neurovaskularne metode, pre svega mehaničke trombektomije, ne postoji značajni pad ili porast u broju moždanih udara – kaže dr Raičević.
On navodi da je studija koju je uradilo Društvo neurologa Srbije sa partnerom Zem Solutions nedvosmisleno pokazala značaj moždanog udara za planiranje postupaka i procedura po principima dobre kliničke prakse ravnomerno na teritoriji Srbije, gde bi samo na primeru uvođenja novih antikoagulantnih lekova i povećanju broja mehaničkih trombektomija, uz praktično slična izdvajanja u periodu od sledećih pet godina, bilo moguće spasti ogroman broj života. Dodaje da se na tome radi zajedno sa Ministarstvom zdravlja i RFZO.
Postkovid sindrom – tegobe se kod nekih pacijenata jaljaju u kasnijem periodu
Postkovid sindrom je novi klinički entitet kod pacijenata koji su preživeli infekciju SARS-CoV-2 virusom. On uključuje pacijente koji su zbog težine kliničke slike bili hospitalizovani, ali se podjednako odnosi i na one koji su imali laku kliničku sliku infekcije. Znaci i simptomi oštećenja javljaju se na mnogim organskim sistemima, a predominantne su respiratorne, kardiološke, neurološke i psihijatrijske smetnje. Svakako u manjoj meri postoje znaci disfunkcije i drugih organa i sistema – endokrinološkog, urološkog, nefrološkog… Takođe se javljaju anksioznost, depresivnost, ali se ozbiljna depresija javlja ipak kod samo pet-šest odsto ovih pacijenata – kaže dr Ranko Raičević.
Napominje da se kod nekih pacijenata, tegobe javljaju u kasnijem periodu. Kako navod, neurološki i uslovno rečeno psihijatrijski postkovid sindrom podrazumeva pojavu znaka i simptoma iz domena neurologije i psihijatrije kod pacijenata nakon više od 12 nedelja od akutne infekcije. Zamaranje bez naprezanja ili nakon najlakšeg fizičkog napora javlja se kod 75 odsto obolelih. Ovaj simptom je nešto izraženiji kod onih koji su bili hospitalizovani. Takođe, mnogo je češći nego nakon drugih virusnih infekcija, tipa gripa, a dugotrajan je.
Kognitivna oštećenja, kaže, mogu biti prisutna kod gotovo 70 odsto obolelih u postkovid periodu, sa ubedljivim padom kognitivnih sposobnosti i do 25-30 procenata. Glavobolja se javlja kod više od dve trećine slučajeva, ali se ipak povlači kod polovine tokom prvih šest meseci od obolevanja. Vrtoglavice su relativno česte: do trećine pacijenata prijavljuje neki oblik iz domena nestabilnosti, vertiga i nespretnosti hoda.
– Poremećaj spavanja po tipu izmenjenog ritma spavanja, otežano usnivanje, lako buđenje uz košmarne snove, uz insomnije i parasomnije mogu biti posledica posttraumatskog stresnog poremećaja. To se sreće posebno kod onih pacijenata koji su bili na nekom obliku terapije kiseonikom ili na mehaničkoj ventilaciji sa stvaranjem obrasca životne ugroženosti u produženom trajanju sa posledičnim ispoljavanjem posttraumatskog sindroma – kaže dr Raičević za Novosti.