Rano otkrivanje raka pluća preduslov za izlečenje
04/11/2021
Vakcinacija protiv HPV infekcije u Novom Sadu
09/11/2021

Mladi muče muku sa vidom, depresijom i kožnim problemima

Tokom sledeće godine u obe zgrade Studentske poliklinke u Beogradu biće u potpunosti rešen problem prilaza osoba sa invaliditetom, najavila je dr Marija Obradović, v.d. direktora Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata tokom predavanja koje je održala u prostorijama Republičkog udruženja studenata sa hendikepom i Udruženja za mlade i studente sa invaliditetom.

Dr Marija Obradović

Doktorka Obradović je najavila da će biti obnovljene obe zgrade Poliklinike, u ulicama Krunska i Prote Mateje, a tada će biti rešen problem pristupačnosti lekarskih službi studentima sa invaliditetom. Doktorka je pojasnila da se pokretni lift koji su koristile osobe sa invaliditetom pokvario i da mora da bude zamenjen. Ipak, direktorka kaže da stručnjaci iz Poliklinike redovno izlaze na teren, organizuju preglede i konsultacije u studentskim domovima i na nekim drugim punktovima, želeći da izađu u susret svim studentima, a posebno akademcima sa invaliditetom.

  • Prošle godine smo išli za imunizaciju i za lekarske preglede i uvek ćemo se truditi da pomognemo i na taj način, ukoliko je otežan prilaz, naglasila je dr Obradović na predavanju koje je organizovalo Udruženje građana “Zdravko”.

Naša sagovornica je razgovarala sa studentima na temu očuvanja reproduktivnog zdravlja, a podsetila je da se u Zavodu leče mladi od 19 do 26. godina. Na Beogradskom univerzitetu studira više od 120.000 akademaca, a polovina njih je iz unutrašnjosti. Oni zbog studiranja, podsetila je, menjaju mesto boravka, a često i kompletan život. Izazovi u mladosti su, napomenila je dr Obradović, veliki, pa je i rizično ponašanje češće. Zbog svega toga su sve češći problemi vezani za reproduktivno zdravlje, ali i oni koji se odnose na mentalno zdravlje.

Studenti se najčešće javljaju u Zavod zbog sistematskih pregleda, ali i zbog: problema sa vidom, što je posledica vremena provedenog pred ekranom, lokomotornih promena koje su posledica dugog sedenja i zbog probleme sa kožom. Mladi su, kako je navela, nažalost često žrtve nezgoda, saobraćajnih nesreća i depresije koja ja praćena preispitivanjem sebe, drugih i svog mesta u društvu. Kada su u pitanju posete ginekologu, studentkinje se najčešće javljaju lekaru zbog promena vaginalnog sekreta, neredovnog mentrualnog ciklusa, promena na genitalijama ili dojkama. Muškarci pomoć najčešće traže kod lekara opšte prakse, jer u zdravstvenim ustanovama primarnog karaktera ne postoji specijalistička služba urologije.

  • Svaka žena, pa i svaka studentkinja, trebalo bi da obavi jedan ginekološki pregled godišnje, to uključuje kolposkopski pregled, tačnije pregled glića, uzimanje brisa, ultrazvuk male karlice i dojke. Ako postoje promena sprovodi se dalja dijagnostika, pojasnila je doktorka.

Upozorila je da na tržištu postoji veliki broj sredstava za intimnu higijenu koji, sve češće izazivaju alergijske reakciji, kao i da nelečene vaginalne infekcije mogu prouzrokovati sterilitet. Veoma je važno, kako je navela, da se koristi pamučni donji veš, da se ne koriste dnevni ulošci i da se izbegavaju tamponi. Doktorka Obradović je dodala da u Srbiji opada natalitet ali da mladi moraju da vode računa da se zaštite od neželjene trudnoće. Pre svega jer su trudnoće u ranoj mladosti voma rizične, često se komplikuju, a rađaju se deca veoma male telesne težine. Takođe, neretko se zakomplikuju prekidi neželjene trudnoće tako da žene izgube mogućnost da ikada ostvare svoje potomstvo.

Doktorka je ukazala i da društvene mreže i pretraživači nisu dobro mesto za edukaciju, jer ima mnogo neistinitih ili nepreciznih informacija pa se uvek moramo posavetovati sa lekarom kada je u pitanju zaštita reproduktivnog zdravlja.

Na komentar predstavnika udruženja da su mnoge žene sa invaliditetom lekari savetovali da prekinu trudnoću, ali da su one uspele da postanu majke, dr Obradović je prokomentarisala da, sve zavisi zdravstvenog stanja trdunice, ali da ginekolozi primarno ne savetuju nijednu ženu da prekine trudnoću i da je sigurna da je prevaziđen takav pristup ženama sa invaliditetom.

  • Žao mi je ako su se takve stvari dešavale i nadam se da ih ubuduće neće biti, ali uvek bi trebalo tražiti još jedno mišljenje. Znam da je kod žena sa invaliditetom trudnoća jedna velika životna satisfakcija, dodala je dr Obradović.

Studentkinja Pravnog fakulteta Nevena Jevtić naglasila je da joj smeta što se ne rešavaju lako rešivi problemi, kao i da shvata da nije jednostavno da se promeni svest kod lekara i kod osoba sa invaliditetom,.

  • Razumem da je dug proces da se osobe sa invaliditetom osnaže, da postanu svesne da mogu da donose odluke vezane za svoje reproduktivno zdravlje. Više mi smeta što se ništa ne radi da se javne ustanove učine pristupačnijim za ljude kao što smo mi, jer ako nemate pristup bolnici, komplikovano je otići, a dodatni problem je ako tamo i odete i ne naiđete na razumevanje lekara. Ja sam imala sreće i o potencijalnoj trudnoći sam razgovarala sa trojicom lekara, u Beogradu i Užicu, i svi su mi rekli da ću, kada to budem želela, moći da pokušam da se ostvarim u ulozi majke. Podržali su me i nisam doživela diskriminaciju, poručila je Nevena.

*Ovaj tekst je deo projekta “Život bez barijera” koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i informisanjaStavovi izneti u podržavanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.