Odluka o stvaranju potomstva nije jednostavna ni za mlade i zdrave ljude, a ona je posebno izazovna za osobe koje imaju poteškoća, naročito sa telesnim invaliditetom. Pred ovim ljudima, bez obzira da li su u pitanju muškarci ili žene, mnogo je pitanja koja treba postaviti, ali iskustva nekih od njih pokazuju da se do odgovora ne dolazi lako. Preduslov da se o ovoj temi uopšte i razmišlja je razbijanje tabua i predrasuda o roditeljstvu osoba sa invaliditetom.

Retke su devojke, poput sagovornice Zdravlje Vodiča, Nevene Jevtić (26), koje imaju i znanja i hrabrosti da o ovoj temi govore javno i da svoje želje izgovore naglas.

Nevena je studentkinja Pravnog fakulteta u Beogradu, a u invalidskim kolicima je od svoje šeste godine, kada je posle saobraćajne nesreće i povrede kičmene moždine dobila paraplegiju.

Ispostavilo se da je povreda niža, pa od kukova, kako kaže, ništa ne oseća. To je, međutim, ne sprečava da ima gotovo iste snove i razmišljanja poput svake druge mlade osobe.

– Cilj mi je da postanem mama i to mi je ostvarenje u životu. To ni škola, ni fakultet koji završim, ni posao koji budem našla ne bi mogli da zamene. Idem redovno na ginekološke preglede i uglavnom sam nailazila na pozitivne odgovore lekara. Kažu da ću morati redovnije da idem na preglede i da vodim više računa tokom trudnoće, ali da uz pomno praćenje ne bi trebalo da bude problema – priča Jevtićeva.

Ona napominje da nisu sve žene naišle na takav tretman u zdravstvenim ustanovama, već da se, umesto da ih ohrabruju da se ostvare kao majke, lekari ubeđuju da prekinu trudnoću.

– Svaki doktor mi je rekao da neću imati nekih većih problema isto kao i svaka druga žena. Zdravstveno zbog hendikepa nemam nikakvu prepreku za to. Čula sam, međutim, razne priče, da su ženama lekari savetovali da je bolje da odustanu od roditeljstva – kaže Jevtićeva.

Sagovornica Zdravlje Vodiča ističe da su upravo nedostatak podrške, u porodici i od zdravstvenih radnika, kao i nedovoljna informisanost razlozi zbog kojih mnoge osobe sa invaliditetom ne žele ni da razmišljaju o ovoj temi. Najviše im, kako kaže, znače pozitivna iskustva drugih ljudi.

– Znam devojku iz Niša koja je bez problema rodila dete. Ta žena je za mene motivacija. To što je u kolicima nije je sprečilo da postane majka, skakakla je padobranom i ona svima može da nam bude uzor. Smatram da sam i ja dosta postigla, jer sam veliki borac i smatram da mogu da uradim još mnogo toga – kaže Nevena.

Ukazuje na nedovoljnu informisanost osoba sa invaliditetom u vezi sa oplodnjom, reprodutivnim zdravljem i uopšte trudnoćom.

– Ja koja sam tražila i interesovala se, mnoge stvari ne znam i nisam mogla da pronađem odgovore na pitanja koja me zanimaju. Mogu zamisliti kako je onim osobama koje su zatvorene u svojoj glavi, koje misle da to ne mogu, nemanju dovoljno samopouzdanja i ne žele da ulažu nadu i da se posle razočaraju. Mogu zamisliti koliko tek ti ljudi nisu informisani i ne znaju šta im se sve nudi – kaže Nevena.

Napominje da je tek kada je došla u Beograd da studira saznala da u glavnom gradu postoji dom pristupačan za osobe sa invaliditetom, a da joj to niko ranije nije spomenuo. Ukazuje da se mnogi ne odlučuju na takav korak, da odu iz rodnog grada, jer se plaše, a ustvari je glavni problem što nemaju podršku, ni dovoljno informacija. Tako je, smatra, i u vezi sa roditeljstvom, do cilja stignu samo oni koji imaju jaku volju i koji veruju u sebe. A Nevena je jedna od njih.

*Ovaj tekst je deo projekta “Život bez barijera” koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržavanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

Piše: Milica Đuričković