U Srbiji više od 55.000 ljudi godišnje umre od bolesti srca, a prema podacima Udruženja kardiologa, od ovog broja ljudi koje svake godine izgubimo najmanje 30 odsto njih nije moralo da umre, izjavio je profesor dr Arsen Ristić, povodom Svetskog dana srca koji se danas obeležava pod sloganom “Svim srcem za sva srca”.

On je rekao da nije bolja situacija ni u drugim državama, ali smatra da kada bi se ljudi ozbiljnije bavili preventivom, ukoliko bi se posvetili zdravlju i u četvrtoj deceniji života otišli na preventivni pregled, pogledali šta nose od faktora rizika, a neki od tih faktora su popravljivi, mnoge bolesti bi mogle da se spreče.

– Naš zajednički zadatak je da mladim ljudima objasnimo da je lečenje u ranijem uzrastu bolje od toga da u petoj deceniji dobiju srčani udar. Posle toga ne mogu da rade ono što su radili. Život će im biti značajno kraći nego što bi trebalo – rekao je Ristić za K1.

On je napomenuo da su kardiovaskularne bolesti problem broj jedan ne samo kod nas nego i u većini zemalja u svetu.

– S druge strane, mnogo možemo pomoći našim bolesnicima i potencijalno onim osobama koje se još uvek nisu razbolele ako se blagovremeno proceni kardiovaskularni rizik da ne dođe do ozbiljnijih bolesti. Ako se i dođe do neke ozbiljnije situacije poslednjih godina nam stoji na raspolaganju čitav spektar novih procedura, hirurških intervencija, novih lekova… koji bolesnicima mogu značajno da pomognu. To nije bio slučaj pre pet ili deset godina. Oboljenja koja nisu blagovremeno sagledana i nisu adekvatno lečena jednostavno limitiraju svakodnevni kvalitet života u velikoj meri. To nažalost s vremenom napreduje. Ono čega nisu svesni naši građani jeste da najteže forme srčane slabosti imaju jednaku prognozu kao rak pluća – rekao je doktor Ristić.

Šta sve slabi srce?

Profesor dr Petar Otašević je upozorio gledaoce televizije K1 na činjenice koje dovode do problema.

– Srce je najjači mišić u telu. Slabe ga razne stvari, ali najčešće je to stvaranje naslaga na krvnim sudovima što dovodi do infarkta, a kada dođe do infarkta jedan deo srca odumire. To može biti manji ili veći deo, ali u svakom slučaju srce oslabi, smanjuje se kvalitet života, ali i očekivana dužina života. Srce mogu da oslabe i neke bolesti srčanog mišića koje mogu biti urođene ili stečene. One jednostavno dovode do toga da srce lošije pumpa i u konačnici opet razvijamo srčanu slabost – rekao je dr Otašević.

Doktor je takođe objasnio koji su faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i šta to sebi radimo svesno što utiče na slabljenje najjačeg mišića u telu.

– Jedan deo faktora smo nasledili. Poremećaj metabolizma masti uglavnom nasledimo. Možemo da pogoršamo situaciju nezdravim navikama u ishrani. Pušenje je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. To je nešto na šta sami možemo da utičemo. Treba da vodimo računa o redovnoj fizičkoj aktivnosti i to je nešto čemu kao nacija nismo previše skloni. Fizička aktivnost je preporučena samo 150 minuta nedeljno. Ukoliko ste u porodici imali istoriju ranog infarkta ili ranog naprasnog umiranja, može postojati nasledna sklonost ka kardiovaskularnim oboljenjima – objasnio je dr Otašević.

Napomenuo je da statistike pokazuju da svaki treći stanovnik Srbije ima visok pritisak, ali da je dobra vest da visok krvni pritisak može lako da se leči.