NATO je 1999. godine, bez mandata UN, bombardovao srpske bolnice, škole, elektrane, hemijska postrojenja, a ta prva agresija uz nemačko učešće od Drugog svetskog rata izazvala je ekološku i ljudsku katastrofu, piše nemački „Berliner cajtung” i ukazuje da crkve, udruženja za zaštitu životne sredine i Zeleni o tome ćute i dan danas. U autorskom tekstu Hartmut Someršu, nekadašnji urednik u javnom servisu Nemačke, postavlja pitanje da li je konačnom presudom Ratku Mladiću zaključeno savladavanje ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije i ukazuje da je bombardovanje ostalo nekažnjen zločin.

Someršu podseća da je tadašnji ministar spoljnih poslova iz redova stranke Zelenih Joška Fišer zajedno sa svojim kolegom u vladi Rudolfom Šarpingom podsticao raspoloženje za rat, sa ciljem da se spreče etnička čišćenje, dalja proterivanja i humanitarna katastrofa, a da je dokazano da s eništa od toga nije ni dogodilo. Na to je ukazivao inekadašnji pukovnik i bivši referent kod generalnog inspektora Bundesvera Johen Štolc. U izveštajima vojne obaveštajne službe Nemačke namenjene poslanicima, do poslednjeg dana pred napad, uvek je bilo reči o krvavom građanskom ratu između OVK i srpske vojske.

“NATO bombardovanjem oštetio je ili razorio 60 mostova, 110 bolnica, 480 škola, 365 manastira, RTS, sistem za snabdevanje električnom energijom, 121 fabriku, a ubijeno je 2.500 ljudi”, istakao je Someršu.

Kao cinični ratni zločin, on pored upotrebe više od 30.000 granata sa osiromašenim uranijumom, koje su bačene na više od 80 mesta, i namerno bombardovanje velikog hemijskog kompleksa u Pančevu, Novom Sadu i Boru.

U Pančevu, prve rakete su pale 4. aprila 1999, a zapalile su naftu koja je gorela dve nedelje, a dva dana kasnije gađana je rafinerija u Novom Sadu, gde je iscurelo 80.000 tona nafte, i 20.000 je izgorelo. Otrovni oblaci su danima bili iznad ovih gradova. Za toksikologa Ursulu Štefan iz Halea, bombardovanje srpskih hemijskih postrojenja predstavlja nekažnjeni namerno vođeni hemijski rat, pošto su uzete u obzir na hiljade žrtava zbog dugoročnih posledica.

Someršu podseća da su eksperti UNEP-a, predvođeni Klausom Tepferom, napravili izveštaj o štetama napada na hemijska postrojenja, koji je bio u korist NATO, jer su ocenili da su hemikalije koje su iscurele i izgorele ekološki teret pre rata. Međutim Štefan je ocenila da bi se u Nemačkoj posledice koje su nastale nakon bombardovanja tretirale kao značajan akcident, to jest nekontrolisana katastrofa.

I za vreme vazdušnih napada je profesor berlinskog univerziteta za ekološko planiranje Knut Krusevic ocenio da su napadi na hemijska postrojenja nova vrsta ekološkog rata, kojim NATO svesno zaobilazi zabranu korišćenja hemijskog naoružanja, i krši Enmod Konvenciju UN iz 1978. godine, prema kojoj su zabranjene tehnike vođenja rata koje dovode do promena životne sredine

Stručnjaci procenjuju da je NATO gađao Srbiju sa 31.000 projektila, među kojima su najopasniji oni koji su sejali osiromašeni uranijum po jugu Srbije, na potezu od Vranja, preko Bujanovca, do Preševa. Reč je o pet tačaka gde su padale bombe sa ovom izuzetno radioaktivnom materijom – Pljačkovica, Reljan, Borovac, Bratosince i Bukurevac. U Kragujevcu i Boru bombardovanje trafostanica oslobodilo je kancerogenu materiju piralen, koji je izuzetno opasan i direktno izaziva tumore na mozgu, a zagadio je zemljište i vodu u ovim mestima. Takođe, kada su pogođene rafinerije u Novom Sadu i Pančevu, u Dunav se izlila ogromna količina žive i olova. Zbog svega toga značajno je utrditi podatke o zdravstvenom stanju ljudi i zagađenosti naše životne sredine.

*Ovaj tekst je deo projekta “Da ne ostane nekažnjeno” koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržavanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.