“Zašto beba plače”, pitanje je koja svaka žena najčešće postavlja sebi nakon izlaska iz porodilišta. Istovremeno, to je i najiritantnije pitanje koje vam upućuju babe, dede ili tetke, koji uglavnom na svaki zvuk skaču i kreću ka bebinom krevecu. Dok pedijatri ubeđuju roditelje da beba najčešće plače kada je gladna, žedna ili joj je puna pelena, tehnika je pokušala da ode korak dalje. U našim radnjama već nekoliko godina može da se kupi mali detektor, sličan bebi alarmu, koji utvrđuje razlog plača novorođenčeta. Međutim, ukoliko ste “slabi” na plač ne bismo Vam savetovali da ga nabavite budući da mu treba barem pola minuta da utvrdi “tačan” razlog plača. U svakom slučaju, ko god ga je koristio, složio se da je reč o zanimljivoj igrački koja posle određenog vremena skuplja prašinu jer nikako ne može da zameni mamin instinkt.
Tamara Nedić, babica iz Sremske Mitrovice, ističe da, ukoliko su zadovoljene sve bebine potrebe od hranjenja do presvlačenja, a ona i dalje plače onda joj je potrebna pažnja i bliskost sa majkom. I tu potrebu našeg deteta bi trebalo da ispoštujemo.

Naša sagovornica smatra da majke nikako ne bi trebalo da slušaju savete onih koji smatraju da je dobro što dete plače jer tako “širi pluća”.
Ova iskusna babica kaže da, kako bi bebu umirila, majka bi trebalo da joj ponudi da jede ili da pogleda da li je potrebno presvući. Ukoliko je sve u redu, detetu su neophodni majčina blizina, pažnja i nežnost.
” Kada majka uzme dete ono se umiri i na taj način beba i mama ostvaruju bliskost, neraskidivu i najvažniju vezu u životu. Zato savetujem svoje porodilje da uzimaju svoju decu u naručje, kako bi ona osećala sigurnost”, ističe Tamara Nedić.
Dodaje da se detetu, tokom plača, ne šire pluća i da ono ne može da se “navikne na ruke”.
“Ukoliko dozvolimo da beba plače, nakon nekog vremena, dete se umiri. Ali zašto? Zato što shvata da nema svrhe da plače, majka ga neće uzeti i onda tužno, umiri se i zaspi. Roditelji, ne pravite takvu grešku!”, poručuje ova babica.
Naša sagovornica napominje da su detetu neophodni bliskost i fizička povezanost sa roditeljima kako bi bilo emotivno spokojno. Dete treba držati u naručju, pevati mu, pričati, ljuljuškati ga, ljubiti, maziti kako bi bilo zadovoljno i shvatilo da na podršku roditelja uvek može da računa.