Iz Zakona izbrisano da su svi građani donori organa

Vlada Srbije: Posao za 1.000 doktora medicine
10/02/2022
Društvo psihologa upozorava na lažne stručnjake
22/02/2022

Iz Zakona izbrisano da su svi građani donori organa


Iz Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima izbrisane su dve odredbe koje kažu da smo svi potencijalni donori organa ukoliko se za života ne izjasnimo drugačije. Ove odredbe Ustavni sud krajem maja prošle godine proglasio je neustavnim.

Sud je 20. maja prošle godine dao rok od šest meseci da se izmene sporni članovi, a kako izmene Zakona nije bilo sporni članovi su izbrisani i to je objavljeno u Službenom glasniku 25. novembra prošle godine, potvrđeno je iz Ustavnog suda za Euronews Srbija.

Zakoni su usvojeni 2018. godine u Skupštini Srbije iz burno negodovanje opozicije. Najvažnije izmene odnosile su se na pretpostavljenu saglasnost koja podrazumeva da su svi punoletni građani potencijalni donori organa, izuzev onih koji se za života ne izjasne drugačije, ili ako se nađu u stanju moždane smrti, to ne učini njihova porodica.

Inicijativu za ispitivanje ustavnosti člana 23 Zakona o presađivanju ljudskih organa pokrenula je pred Ustavnim sudom Srpska radikalna stranka 21. septembra 2018. godine.

“Osporeni član predviđao da se ljudski organi mogu uzimati svakom licu u stanju moždane smrti ukoliko se za života lice nije izjasnilo da se tome izričito protivi, što je po mišljenju srpskih radikala kršenje ljudskih prava i što bi neminovno dovelo do zloupotreba i nelegalne trgovine ljudskim organima”, saopštili su radikali nakon odluke Ustavnog suda.

Na sajtu Ustavnog suda, krajem maja prošle godine, objavljeno je da odredbe člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa nisu u saglasnosti sa Ustavom, a odnose se na uslove za darivanje ljudskih organa umrlog lica.

U članu koji je ukinut je pored pored ostalog, bilo navedeno da se ljudski organi sa umrlog lica mogu uzeti radi presađivanja “ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog”.

Utvrđivanje neustavnosti odnosi se i na narednih pet stavova istog člana. Po oceni Suda ni član 28. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima nije bio u skladu s Ustavom. Njime je bilo propisano da se tkiva sa umrlog lica “mogu uzeti radi primene ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog”.

U oba slučaja Ustavni sud je odložio objavljivanje navedenih odluka u “Službenom glasniku Republike Srbije” za šest meseci od dana njihovog donošenja.

“Napominjemo da Ustavni sud, u skladu sa odredbom člana 58. Zakona o Ustavnom sudu, može posebnim rešenjem odložiti objavljivanje svoje odluke u ‘Službenom glasniku Republike Srbije’, ali najduže za šest meseci od dana njenog donošenja. Saglasno Ustavu i Zakonu o Ustavnom sudu, navedene odredbe zakona prestale su da važe danom objavljivanja odluka Ustavnog suda u ‘Službenom glasniku RS’. Obe odluke objavljene su 25. novembra 2021. godine”, rečeno je u Ustavnom sudu za Euronews Srbija.

U najvećem broju zemalja koje imaju uspešne programe transplantacije primenjuje se pretpostavljena saglasnost. Među zemljama koje su usvojile taj model primenjuje je i susedna Hrvatska, koja je po broju transplantacija među prvima u Evropi.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.