Slike i tekst: Slađana Tasić

Bratoselce danas ima svega nekoliko domaćinstava u kojima živi oko dvadesetak ljudi. Odavde su se u potrazi za boljim životom odselili gotovo svi. Jedno je od sela koje je 1999. godine gađano osiromašenim uranijumom. Očišćeno je 2004. godine, o čemu svedoče malobrojni meštani, ali i natpis na bunaru u centru sela, gde su zelenom farbom napisani datumi kada je dekontaminacija rađena.

Kako selo ni danas nema vodu, te je svi zahvataju sa tog bunara,  nadležni iz tadašnjeg Ministarstva ekologije, boraveći na jugu Srbije, uspeli su da na neki način obezbede bunar betonskim pločama i nadstrešnicom. 

Nepojmljivo je da selo, iako udaljeno svega kilometar i po od auto-puta, ni danas nema put, vodu, školu, prodavnicu…

Zagorka Trajković  (77) jedna je od retkih, iz čijeg se dimnjaka u avetinjski pustom selu, vidi dim, kao svojevrsan znak života.

– Znamo da je selo gađano tim uranijumom  od koga se dobija rak. To su livade izviše sela, tu su bacali te bombe. Moj suprug je umro od tumora. Lečio se neko vreme, ali mu nije bilo spasa. Imao je 55 godina kad je umro, a bio je pre toga zdrav u potpunosti, nije znao za lekara.Tako je slučaj sa svakom kućom, ne samo ovde nego i u susednim selima, naokolo. Blizu su Reljan i Borovac, to je samo nekoliko kilometara. Nema čoveka koji nije izgubio nekog bliskog svog od nekog raka, tumora – priča Zagorka.

Običnom čoveku i skoro 22 godine posle bombardovanja, ostaje nejasno od kakvog je strateškog značaja bilo Bratoselce, te su ga zasuli takvim bombama.  Pretpostavlja se da su meta bili položaji Vojske Jugoslavije.

Da uranijum, a ni karcinom, ne znaju za veru i naciju, pokazuje slučaj Bajrama Bećirija,  Albanca iz Biljače, a koji je u Bratoselce došao poslom. Biljača je selo pored auto-puta, na izlazu iz Bujanovca, nekoliko kilometara udaljena od Bratoselca.

Bajrami ima stado od preko 300 ovaca, koje napasa na livadama i pašnjacima u Bratoselcu. On se bavi autoprevozom, a kako kaže, ovce mu predstavljaju način da se odmori od grada, buke i svojih kamiona. I njegova porodica je imala žrtve osiromašenog uranijuma.

– Meni je od karcinoma umro brat, i to mlad. Imao je 33 godine. Mnogo, mnogo ljudi je umrlo od tih bolesti. Ne biraju one na koga će, toga ranije nije bilo. Kao što vidite selo je pusto, ljudi su se odselili, a ono malo što ih je ostalo, doživelo je da umiru od karcinoma. Takva je situacija svuda naokolo – ukazuje Bećiri.

Ovde se živi od poljoprivrede, njive su niže od sela i ta zemlja je veoma plodna, dok je ona u mahalama gde su kuće, posna, kao i taj deo iznad sela koji je gađan bombama sa uranijumom.

Srđan Trajković (45)  sa dvoje odrasle dece i ženom, jedino je domaćinstvo sa mladima. Dok vadi vodu sa bunara u centru sela, i to ručno, priča o teškom životu, ali i o tome kako je tekla dekontaminacija ovog terena.

– Evo na bunaru piše Srbija, Bratoselce , jul 2004. Tad su dolazili ovde iz Beograda, bila je vojska, bili su iz Vinče, ali i iz ministarstva.Tada je i ovaj bunar ovako obezbeđen, betonom. Bilo je tih dana živo u selu.Ovde se teško živi, bez auta nikako, jer nema prevoza do grada. Decu sam morao svakog dana da vozim u školu u Bujanovac ili Preševo. Dok su bili u osnovnoj, opština Bujanovac je pokrivala deo putnih troškova, a kad su krenuli u srednju, u Preševo, tada nisam dobijao ništa za prevoz. Eto, moj otac je umro od tumora, kao i mnogi drugi koje znam – kaže Srđan.

Na čišćenje terena čekalo se godinama

Municijom sa osiromašenim uranijumom gađana su sela Bratoselce i Borovac kod Bujanovca, Reljan kod Preševa, kao i brdo Pljačkovica iznad Vranja. Ti tereni su kasnije dekontaminirani, a prema podacima Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja u godinama nakon njihovog čišćenja, nije utvrđeno prisustvo osiromašenog uranijuma u životnoj sredini. Dekontaminacija Pljačkovice rađena je tek 2004. godine, i tada je sa brda izvađeno 47 metaka i kontaminirana zemlja oko projektila. 

Čišćeni su i ostali tereni kod Bujanovca i Preševa. Zašto se nekoliko godina čekalo da se oni očisti, ni danas nije jasno. Za to vreme, sva je prilika, čestice uranijuma dospele su u lanac ishrane, vetar ih je razvejao kilometrima okolo, te su zabeleženi brojni slučajevi karcinoma, a podaci Zavoda za javno zdravlje  iz Vranja, pokazuju da je broj obolelih od karcinoma u Pčinjskom okrugu od 2000. godine u stalnom porastu, kako kod odraslih, tako i kod dece. Nakon udaranja o čvrstu podlogu metka sa uranijumom, čestice ovog metala vetar može da rasprši u prečniku i do 40 kilometara, te je zbog toga verovatno uranijum sa Pljačkovice dospeo i na Kosovo i Metohiju, čitav Pčinjski okrug, a onaj sa lokacija kod Bujanovca i Preševa i u Makedoniju.

Sutra nastavak: Broj obolelih od raka dvostruko veći

*Ovaj tekst deo je projekta “Da ne ostane nepozNATO” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove ministarstva.