Skoro svaka stota osoba na planeti živi sa celijakijom, a procenjuje se da u Srbiji oko 70.000 ljudi boluje od ove bolesti, koja dva puta češće pogađa žene nego muškarce. Put do dijagnoze ponekad može da bude dug i otežan, a pojedine studije ukazuju da je u proseku potrebno i do četiri godine za otkrivanje celijakije.

– Celijakija se smatra kliničkim kameleonom. Na celijakiju treba posumnjati ukoliko osoba ima tegobe, kao što su hronična dijareja, bolovi u trbuhu, nadimanje, uporno povraćanje, ali i zatvor. Takođe, osobe su vrlo često umorne – objasnila je dr Nataša Dragutinović, gastroenterolog i specijalista pedijatrije, na događaju „Život osoba sa celijakijom u Srbiji“.

Ona je naglasila da simptomi ne moraju biti vezani isključivo za digestivne probleme, već da to može biti i nizak rast, nenapredovanje u telesnoj težini, gubitak telesne težine ili čak i gojaznost, bolovi u zglobovima, anemija, kao i brojni neurološki i psihički problemi. Praktično, kako je istakla dr Dragutinović, ne postoji organ koji ne može da oboli zbog celijakije.

Udruženje Srbije za celijakiju i kompanija „Schar“ započeli su kampanju s ciljem podizanja svesti o celijakiji i osetljivosti na gluten, jer nelečenje ove bolesti može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema.

– Striktna bezglutenska ishrana, koja je jedina terapija za obolele od celijakije, veoma je zahtevna. Neophodno je da osoba koja priprema hranu bude dobro edukovana o tome kako pravilno da izabere namirnice. Zato je podrška porodice, ali i celog društva ključan faktor u sprovođenju dijete bez glutena – istakla je Vesna Pavkov, predsednica Udruženja Srbije za celijakiju, i dodala da je nedostupnost proizvoda u manjim sredinama često uzrok nemogućnosti da se bezglutenska ishrana sprovodi adekvatno.

Tea Gašpar Kovačić iz Sremske Mitrovice, kojoj je pre 27 godina dijagnostikovan during – kožni oblik celijakije, naglasila je da najveći problem celijakije nije bezglutenska dijeta, već neupućenost društva u ovu bolest.

– Ne bojim se da moje dete, koje je od mene nasledilo gen za celijakiju, možda neće smeti da jede gluten. Više me plaši ceo proces otkrivanja i dijagnostikovanja bolesti, neupućenost pedijatra, vaspitačice, učiteljice ili kuvara u restoranu koji nudi bezglutenski jelovnik. Brine me i neodgovornost obolelih, ali i roditelja obolele dece koji ne shvataju ozbiljnost striktne bezglutenske dijete i toga da je ona jedini lek za ovo stanje – rekla je Tea Gašpar Kovačić.

Na događaju je istaknuto da u Srbiji svako može da proveri da li mu gluten uzrokuje probleme u organizmu i to samo za deset minuta. Na sajtu bezglutena-rs.schaer.com dostupan je besplatan onlajn test pomoću kog svako može da proveri da li ima neku vrstu intolerancije na gluten.