Kijanje, curenje nosa, svrab u grlu, očima i ušima, osip po koži, gotovo su siguran znak alergijske kijavice, bolesti od koje pati svaki četvrti stanovnik planete. Razlozi za njenu ekspanziju su, kako kažu stručnjaci, prevelika upotreba antibiotika, urbanizacija, pušenje, klimatske promene, a prognoze SZO nisu nimalo ružičaste. Procenjuje da će do 2050. godine polovina svetske populacije patiti od alergije. Dr Aleksandra Plavšić alergolog na Klinici za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije upozorava da svi oni koji svake godine, u isto doba, imaju gore pobrojane tegobe, bez povišene telesne temperature, trebalo bi da se jave jave svom lekaru koji će ih dalje uputiti kod alergologa radi dijagnoze i lečenja. To se odnosi i na decu koje bi pedijatar trebalo da uputi kod dečjeg alergologa.
Naša sagovornica ističe da je veoma važnu da pacijenti utvrde da li su zaista alergični i na šta konkretno.
“Kožne probe su brz i jednostavan način da se utvrdi preosetljivost na alergene. Rade se van sezone, kada pacijenti nemaju tegobe. Međutim, većina pacijenata se javlja na pregled upravo onda kada imaju izražene tegobe kijavice i kada su počeli sa primenom terapije, pre svega sa antihistaminicima. U tom slučaju se ne savetuje prekidanje terapije, već se pacijent leči, a kožne probe se mogu uraditi po prestanku uzimanje antihistminika i to najmanje nakon 5 dana”, objašnjava dr Plavšić.
Upravo na Klinici za alergologiju, nakon pregleda specijaliste i uz njegov uput, moguće je obaviti ovaj specifični test i to samo uz plaćanje participacije. Pregled kod alergologa vam, naravno, zakazuje izabrani lekar.
Kožne probe je moguće uraditi i na Institutu “Torlak” gde se ove analize naplaćuju što će vas koštati nekoliko hiljada dinara ili u privatnim klinikama u kojima je ova svota malo veća. Kada su u pitanju najmlađi i oni kožne probe mogu da obave u dečjim bolnicama u kojima postoje odeljenja za alergologiju, pre svega u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici i u Dečjoj bolnici KBC” Dr Dragiša Mišović”.
Jedini način da pacijenti, na neki način, pobede alergiju jeste uvođenje specifične imunoterapije, što se takođe sprovodi po završetku sezone alergija. Dr Plavšić kaže da je reč o jedinoj terapijskoj strategiji koja deluje na sam uzrok bolesti.
“Alergenska imunoterapija podrazumeva unošenje onih alergena na koje je osoba osetljiva, a doza se postepeno povećava do one koju pacijent dobro podnosi. i promenjuje se u lečenju alergijskogh rinitisa i astme. Primenju se subkutano (pod kožu) ili sublingvalno (oralno unošenje) u adekvatnim dozama”, pojašnjava naša sagovornica.
Ipak, ne mogu svi da koriste imunoterpiju. Dr Plavšić kaže da se ovaj oblik lečenja savetuje osobama koje imaju umeren ili težak oblik alergijskog rinitisa, umerene i teške simptome bolesti i pored toga što izbegavaju alergena i koriste lekove. Ipak, kako objašnjava, može se primenti i kod pacijenata sa blažim simptomima koji žele dugoročni benefit i prevenciju nastanka astme.
Ukoliko pacijent ima alergijsku kijavicu i bronhijalnu astmu, onda se imunoterapija sprovodi samo ukoliko reč o blažem obliku astme i ukoliko je bolest dobro kontrolisana
Kada su u pitanju deca imunoterapija se može primeniti nakon pete godine života.
Početku lečenja prethodi veliki broj pregleda, a primena terapije traje nekoliko godina. Ipak, veliki broj pacijenta oseća se bolje vrlo brzo, već tokom prve sezone nakon počeka lečenja i u stanju je da vodi daleko kvaltetniji život. Ovaj vid lečenja pokriven je zdravstvenim osigurananjem.
Izbegavajte alergene i redovno uzimajte terapiju
Pacijenti koji imaju dijagnostikovanu alergijsku kijavicu trebalo bi da izbegavaju izlaganje alergenima i, po savetu alergologa, moraju da počnu da primenjuju terapiju na vreme i onoliko dugo koliko im je prepisano, kaže dr Aleksandra Plavšić. Upozorava da, ukoliko se javljaju nove tegobe sa gornjim i donjim disajnim putevima, i pored upotrebe terapije, pacijent bi trebalo da se javi na kontrolu.
“Naši pacijenti uglavnom započinju primenu terapije onda kada već imaju tegobe, ali oni koji već imaju postavljenu dijagnozu znaju kada počinju njihove tegobe. Bitno je,pred očekivanu sezonu, uvesti adekvatnu terapiju što su za neke antihistaminici, a za druge, sa težom kliničkom slikom, nazalni glikokortikodi. Uzimanje ovih lekova jednu ili dve nedelje pred početak sezone ublažiće kliničku sliku alergijske kijavice”, savetuje dr Plavšić.