U Skupštini Srbije u toku je rasprava o Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju kojim će se, ukoliko bude usvojen, uvesti javno-privatno partnerstvo. U ovom pravnom aktu je navedeno da “Republički fond za zdravstveno osiguranje, povodom ostvarivanja prava osiguranih lica na zdravstvenu zaštitu, može zaključiti ugovor i sa pravnim licem, odnosno preduzetnikom, u skladu sa propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo”.
U obrazloženju Predloga zakona jedna od značajnih novina je da se “omogućava javno-privatno partnerstvo u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja”. Predloženo je da ministar zdravlja, na predlog RFZO-a, donositi opšti akt kojim se uređuju “uslovi za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga, kriterijumi i merila za utvrđivanje naknade za njihov rad, odnosno način plaćanja zdravstvenih usluga, kao i drugih troškova u skladu sa ovim zakonom”.

Prednost u zaključivanju ugovora sa RFZO-om, kako je navedno, imaće one zdravstvene ustanove kojima je izdat sertifikat o akreditaciji. Davalac zdravstvenih usluga sa kojima RFZO zaključi ugovor, moraće osiguranicima da obezbedi lekove i medicinska sredstva koji su obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem.
Navedeno je da će na ovaj način biti postignuta veća sigurnost osiguranika u obezbeđivanju zakonom garantovanih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Mediji su pre nekoliko godina objavili da su članice Odbora za zdravstvo Američke privredne komore u Srbiji, Ministarstvo zdravlja i RFZO zajednički objavili studiju „Mogući pravci povećanja efikasnosti zdravstvenog sistema u Republici Srbiji” čiji je jedan od zaključaka da se saradnjom sa privatnim sektorom može nadomestiti nedostatak kapaciteta državnih bolnica. Potrebno je i omogućiti, kako je tada zaključeno, pozitivnu konkurentnost državnog i privatnog zdravstvenog sektora po kriterijumu kvaliteta, bez povećanja troškova za RFZO (npr. određivanjem cene koju nadoknađuje RFZO, uz davanje mogućnosti korisnicima usluga da plate razliku u kvalitetu i ceni). Jedna od preporuka bila je i da „izabrani lekari opšte prakse” budu birani i iz privatnih ordinacija.
Nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Meho Mahmutović, govoreći o javno-privatnom partnerstvo, pojasnio je da bi ono podrazumevalo da neki preduzetnik može da sklopi ugovor sa RFZO na, recimo, 20 godina, i da obavlja zdravstvenu delatnost u nekoj bolnici. On bi tako bio u obavezi, kako je rekao, da sredi taj deo bolnice i nabavi aparate za određenu granu medicine kojom bi se bavio.