Tokom prošle godine u Beogradu je registrovano 1.330 obolelih od šuge, tako da je ovo oboljenje i dalje jedno od deset najzastupljenijih zaraznih bolesti u našoj zemlji. Podaci iz godišnjih izveštaja o kretanju zaraznih bolesti na teritoriji Beograda u periodu od 2011. do 2016. godine ukazuju na porast obolelih od šuge, dok u poslednje dve godine imamo blagi pad obolelih. Bilo bi dobro da su na njega uticali isključivo bolji higijenski uslovi života i edukacija stanovništva i medicinskih radnika o načinu prenošenja i potrebi ranog postavljanja dijagnoze, ali nije isključeno da je za smanjenje broja obolelih „zaslužna“ podregistracija, tačnije da nisu evidentirani svi slučajevi koji su se desili.

Magistar medicinskih nauka Sonja Giljača, epidemiolog u Gradskom zavodu za javno zdravlje za „Zdravlje Vodič“ kaže da su u navedenom periodu češće obolevali odrasli nego deca, i da je više slučajeva zabeleženo u centralnim beogradskim opštinama i to tokom zime. Najviše obolelih bilo je u januaru, čak 190, dok je u avgustu zabeleženo 58 slučajeva.

„Bolest se češće registruje u hladnijim mesecima zbog dužeg boravka u zatvorenom prostoru i veće mogućnosti ostvarivanja kontakta sa obolelim.  Beležimo pojedinačne slučajeve, ali i u obliku manjih porodičnih epidemija,  kao i u kolektivima, u vrtićima, školama, bolnicama… Epidemije su u prošlosti bile pripisivane siromaštvu, lošoj higijeni i prenaseljenosti. Danas od šuge obolevaju svi, nezavisno od starosne dobi, pola i socijalnog statusa”, objašnjava Sonja Giljača.

Šuga je prenosna zarazna bolest kože koju izaziva parazit šugarac, koji je jedva vidljiv golim okom.

„Simptomi su promene na koži u vidu makula i papula i jak svrab, naročito noću, jer parazit voli toplotu i tada se brže razvija. Kožne promene su uglavnom javljaju u blizini korena prstiju, prednjih površina zglobova ručja i lakta, ispod pazuha, u predelu pojasa i na nogama. Kod muškaraca su prisutne na spoljnim genitalijama, a kod žena na bradavicama i stomaku. Kod dece mogu biti zahvaćeni glava, vrat, dlanovi i tabani”, napominje epidemiolog.

Postoje mnoge zablude u vezi sa šugom, a jedna od njih je da se možemo zaraziti i u autobusu ili na nekom drugom javnom mestu. Naša sagovornica ističe da se šuga prenosi isključivo direktnim kontaktom sa kožom infestirane osobe ili polnim odnosom. Prenošenje donjim rubljem i posteljinom ostvaruje se jedino ukoliko su oni zaraženi neposredno pre korišćenja od strane infestirane osobe. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, a potvrđuje se mikroskopskim pregledom i identifikacijom uzročnika u sastruganom materijalu svežih promena na koži.

„Simptomi se javljaju od dve do šest nedelja posle prvog kontakta sa obolelom osobom pri čemu je važno znati da za to vreme osoba predstavlja izvor infekcije za okolinu. Osoba se smatra zaraznom do potpunog završetka lečenja. U lečenju šuge se koriste različita skabicidna sredstva na bazi sumpora, ali je potrebno strogo se pridržavati uputstava lekara. Terapija traje tri do pet dana u cilju prevencije recidiva preporučuje se ponavljanje tretmana kože sedam do 10 dana nakon završenog redovnog tretmana”, napominje Giljača.

Nije neophodno da zaražena osoba bude izolovana, ali je potrebno detaljno čišćenje nameštaja u prostorijama u kojima boravi, kao i pojačano održavanje lične higijene svih ukućana, naročito pranje ruku. Pored navedenih mera prevencije, od značaja je sprovoditi  istovremeno lečenje zaraženih osoba i njihovih kontakata.