Za deset godina, koliko Centar za VTO osoba sa invaliditetom postoji, samo tridesetak muškaraca se našlo u procesu za vantelesnu oplodnju, a lečenje je bilo uspešno kod manje od polovine . Tokom tri godine na teritoriji Vojvodine porodila se samo jedna žena sa sa invaliditetom. Ne zna se koliko često i da li uopšte žene sa invaliditetom posećuju ginekologa, sa kakvim se teškoćama sreću i koje su njihovi najčešći zdravstveni problemi. Ovi podaci nisu izvučeni iz rubrike “Verovali ili ne”, već su naša stvarnost. Nažalost, pod izgovorom diskriminacije, nijedna zdravstvena ustanova u Srbiji ne vodi evidenciju o tome da li osobe sa invaliditetom posećuju lekara, koliko često čine i da li brinu o svom reproduktivno zdravlju. Tako ne možemo da znamo koji su najčešći problemi sa kojima se mladi sa invaliditetom sreću i šta država može da učini kako bi ostvarili pravo na reproduktivno zdravlje.

Inače, samo na Beogradskom univerzitetu u proseku studira oko 500 akademaca sa invaliditetom, a u svim univerzitetskim centrima ih je nekoliko hiljada. Zvaničnih podataka nema, ali se procenjuje da najmanje 1.500 mladih u Srbiji, koji su u reproduktivnoj životnoj fazi, doživelo povredu kičmene moždine. U njihovom stanju vreme je ključni faktor, a stručnjaci su saglasni da je ove ljude neophodno na vreme edukovati o reproduktivnom zdravlju kako bi, osim fizikalne, razmišljali i o reproduktivnoj rehabilitaciji. Baš zbog toga značajno je organizovati predavanja za mlade o značaju reporoduktivnog zdravlja i podstaći medije da izveštavaju o ovoj temi, a državu da reaguje.
Svi lekari koji su učestvovali u projektu “Dajmo i njima šansu” koji je “Zdravlje Vodič” realizovao tokom 2019. godine bili su jednoglasni u stavu da se mnogi parovi koji žele da postanu roditelji suviše kasno obrate lekarima. Zato je važno da i devojke i mladići sa fizičkim invaliditetom na vreme prihvate svoje telo i da vode računa o zdravlju reproduktivnih organa, a da država uradi sve što je u njenoj moći kako bi im pomogla.

Svaka osoba ima pravo na reproduktivno zdravlje što podrazumeva i pravo mladića i devojaka da budu informisani, da imaju pristup metodama planiranja porodice po svom izboru, kao i i pravo na adekvatne usluge zdravstvene zaštite koje ženi omogućavaju bezbednu trudnoću i porođaj. U tekstovima koje ćemo da objavljujemo nastojaćemo da demistifikujemo tabue i da mladima sa invaliditetom pružimo informacije, da ih uputimo da brinu o svom reporoduktivnom zdravlju, da prihvate svoje telo i, ukoliko je to moguće, postanu roditelji kada to budu želeli.

*Ovaj tekst je deo projekta “Život bez barijera” koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržavanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.