Primena lekova u periodu dojenja je u porastu te je poznavanje delovanja i karakteristika leka, kao i njegovih neželjenih efekata, važno za odgovarajući izbor optimalnog leka i za nastavak dojenja, saopštili su iz Unicefa. Ministarstvo zdravlja je na predlog Republičke stručne komisije za podršku dojenju uspostavilo Radnu grupu koja je, uz podršku UNICEF u Srbiji i uz finansijsku podršku Kraljevine Holandije, izradila Nacionalne smernice za primenu lekova u periodu dojenja.

Promocija, podrška i zaštita dojenja jedna je od značajnih oblasti u svim strateškim dokumentima Ministarstva zdravlja koja se tiču zdravlja i blagostanja dece.

– U nameri da majčino mleko postane prvi izbor ishrane za svako novorođenče, Vlada Srbije je 2018. godine usvojila Nacionalni program za podršku dojenju. Sprovođenje preporuka iz Nacionalnih smernica za primenu lekova u periodu dojenja značajno će uticati na to da lekari na bezbedan i ispravan način odlučuju o nastavku dojenja i u situaciji kad majka ima potrebu za uzimanjem lekova. Doslednom primenom Smernica smanjiće se često nepotrebno prekidanje dojenja majki kojima je neophodna farmakoterapija – izjavio je profesor dr Predrag Sazdanović, državni sekretar Ministarstva zdravlja.

Dojenje omogućava majci lakši oporavak od porođaja, bebi najbolje mogućnosti za rast i razvoj i jačanje odbrambenog sistema kao i razmenu snažnih pozitivnih emocija i stimulaciju svih čula.

– Zdravstvenim radnicima koji se bave zdravljem majke i deteta, sadržaj Nacionalnih smernica predstavlja dragoceni izvor informacija od značaja za bezbedno dojenje u okolnostima kad majka ima potrebu da uzima lekove. Na ovaj način smanjiće se mogućnost nepotrebnog obustavljanja dojenja i dodatno uticati na povećanje stopa dojene dece u Srbiji – rekla je Josi Ečeveri Burkhard, zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji.
Ona je istakla da su, i pored nedvosmislenih saznanja o dobrobitima prirodne ishrane novorođenčeta, stope dojene dece širom sveta i dalje na nezadovoljavajućem nivou. Na globalnom nivou, svega 44 odsto novorođenčadi hrani se dojenjem do navršenih pet meseci života, dok je u Srbiji tek svako četvrto novorođenče uzrasta do navršenih pet meseci dojeno, stopa koja je još niža kod novorođenčadi iz osetljivih grupa.

– Iako mnogi faktori utiču na uspostavljanje dojenja, od ključnog značaja su prakse koje su uspostavljaju još u porodilištu – boravak majke i bebe u istoj prostoriji, rani kontakt koža-na-kožu odmah posle porođaja, i odgovarajuća podrška zdravstvenih radnika majkama da stimuliše dojenje od prvog dana – smatra Josi Ečeveri Burkhard.

Kada štitimo dojenje, štitimo decu u najranjivijem periodu njihovog života. Sadržaj majčinog mleka se stalno prilagođava detetovim potrebama, što znači da svaka majka proizvodi mleko koje odgovara nutritivnim i razvojnim potrebama svog deteta. Zato je potrebno obezbediti kontinuiranu podršku majkama da doje, čak i kada postoji potreba da majka uzima neku terapiju.

Ipak, podaci govore da u Srbiji čak 60 odsto dece u porodilištima ne dobija majčino mleko kao prvi obrok, a samo 24 odsto dece je dojeno do navršenih pet meseci života. Nacionalne smernice za primenu lekova u periodu dojenja predstavljaju jedinstven vodič za sve lekare i farmaceute kako bi se smanjio broj prekida dojenja zbog potrebe dojilja za akutnom ili hroničnom terapijom.

Znanje o delovanju lekova koji se primenjuju tokom dojenja je važno za one koji propisuje terapiju i olakšava rukovođenje farmakoterapijom dojilje. Nasuprot tome, neadekvatno propisivanje lekova može biti uzrok nepotrebnog prekida ili neodgovarajućeg lečenja hroničnih ili akutnih bolesti tokom perioda dojenja, i dovesti do prekida dojenja.