“Tiha pandemija” – najčešći mentalni poremećaj

Hitna pomoć u Beočinu na novoj adresi
05/06/2022
Milašinović: Čekanje na ugradnju pejsmejkera i dalje “rak rana”
05/06/2022

“Tiha pandemija” – najčešći mentalni poremećaj

Na panel diskusiji na Globsec Forumu 2022, predstavljeni su rezultati Istraživanja o depresiji za deset zemalja centralne i istočne Evrope, kao i Baltika, odnosno izveštaji koji sadrže niz preporučenih akcija za poboljšanje upravljanja i nege pacijenata sa depresijom u regionu. Predstavnici organizacija pacijenata koji su učestvovali u izradi ovog istraživanja predstavili su zajednički dokument, Memorandum pacijenata, kojim se zahteva veća uključenost pacijenata i unapređenje kvaliteta nege osoba obolelih od depresije.

Depresija je najčešći mentalni poremećaj danas. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da depresija pogađa više od 40 miliona osoba u Evropskoj Uniji, što čini 4,3 odsto Evropljana. Međutim, s obzirom na psihološke efekte pandemije COVID-19, globalna rasprostranjenost anksioznosti i depresije porasla je za ogromnih 25 odsto samo u prvoj godini pandemije. Vrlo je verovatno da je ova brojka sada još veća. Istovremeno, kontekst pandemije učinio je temu depresije relevantnijom nego ikada, a doktori i akademici širom sveta nazvali su je „tiha pandemija”.

U centralnoj i istočnoj Evropi i Baltiku, više od 2,4 miliona ljudi pati od depresije. Iako je broj visok, depresija je nedovoljno prepoznata s ozirom na to da veliki deo populacije i dalje ima predrasude u vezi sa problemima mentalnog zdravlja, a prema lokalnim podacima, većina slučajeva depresije se i dalje ne leči.

“Od depresije boluje 3,8 odsto stanovništva širom sveta, uključujući 5 odsto odraslih, a ovaj procenat je još viši kada je reč o osobama starijim od 60 godina. Baš kao što pokušavamo da se uhvatimo u koštac sa pandemijom COVID-19, moramo se fokusirati na borbu protiv ovog sve većeg problema koji pogađa celokupno društvo” , rekao je Jozef Šuvada, član Izvršnog odbora SZO.

Rezultati istraživanja o depresiji pokazuju potrebu za ulaganjem u negu. Deset timova stručnjaka i istraživača iz centralne i istočne Evrope i Baltika analiziralo je brigu i lečenje depresije. Ovu medotologiju je razvila organizacija The Health Policy Partnership, u partnerstvu sa organizacijama GAMIAN i EUFAMI, kao i Evropskim psihijatrijskim udruženjem. Istraživanje o depresiji u 10 zemalja deo je šireg istraživanja koje obuhvata evaluaciju ključnih nacionalnih zdravstvenih politika i usluga namenjenim osobama koje pate od depresije u Belgiji, Francuskoj, Italiji i Rumuniji.

„Uprkos očiglednoj potrebi da se unapredi briga o mentalnom zdravlju, većina zemalja centralne i istočne Evrope i Baltika zaostaje za EU prosekom po pitanju ukupnih ulaganja. Profesionalne kapacitete, kao i brigu zajednice o ljudima koji su u najvećem riziku od depresije, takođe treba unaprediti”, rekla je Ana Mihalkova, regionalni koordinator Istraživanja o depresiji iz agencije za odnose s javnošću Seesame.

Integrisana nega – sistem usredsređen na pacijenta, koji podržava osobe sa depresijom tokom njihovog života i u celom zdravstvenom sistemu, je od suštinskog značaja za pružanje adekvatne podrške i lečenja. Integracija usluga mentalnog zdravlja i usluga socijalne pomoći može povećati stopu lečenja i smanjiti teret bolesti.

Predstavnici pacijenata su ponovili zaključke Memoranduma pacijenata u celom regionu. „Zahtevamo od donosilaca odluka da unaprede integrisane sisteme nege, prikupljanje i korišćenje podataka, angažovanja pacijenata i uključivanje tehnologije u lečenje”, izjavio je Bogdan Dobnik, direktor udruženja pacijenata OZARA iz Slovačke.

„Pacijenti oboleli od depresije i njihove porodice zaslužuju istu vrstu strateškog plana kao i pacijenti koji boluju od karcinoma”, dodao je Andrej Vrsanski, direktor Lige za mentalno zdravlje, najveće krovne organizacije korisnika i pružalaca usluga mentalnog zdravlja u Slovačkoj.

Predstavnici vlada obećavaju da će se fokusirati na depresiju

Nakon decenija nedovoljno finansiranih sistema zaštite mentalnog zdravlja i dugih diskusija o reformama, predstavnici vlasti u regionu spremni su da depresiju stave na svoj dnevni red.

„Slovačka ove godine preuzima rotirajuće predsedavanje grupom Višegradska četvorka, pa želimo da zaštita mentalnog zdravlja bude naš prioritet i da podstaknemo saradnju i unapređenje naših zdravstvenih sistema širom regiona, čak i dalje u susedstvu”, rekao je Robert Babela, državni sekretar Ministarstva zdravlja Republike Slovačke.

Ovo istraživanje o depresiji pokrenula je i finansirala firma Janssen, koja je deo farmaceutske kompanije Johnson and Johnson.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.