Koliko se mališana u Srbiji  boluje od malignih bolesti teško je utvrditi, pre svega, jer ne postoji jedinstveni registar obolele dece, kaže za „Zdravlje Vodič“ profesor dr Dejan Škorić dečiji hemato-onkolog, načelnik Službe za hematologiju i onkologiju u Univerzitetskoj dečjoj bolnici. Naš sagovornik je ove godine imao između 40 i 50 novoobolelih pacijenta, a u ovoj jedinstvenoj ustanovi svake godine zbrinu između 50 i 60 mališana obolelih od raka.
Najčešća maligna bolest kod dece je akutna leukemija, dok su na drugom mestu tumori mozga, a na trećem limfomi. Naš sagovornik naglašava da imamo izvanredne rezultate u lečenju, jer oko 90 odsto mališana uspe da pobedi ove bolesti. Kada je u pitanju maligna bolest bubrega izlečenje je i veće od 90 procenata. Dr Škorić kaže da se, nažalost, neki tumori kod dece svuda u svetu teško leče, poput neuroblastoma, tumora nervnih tkiva.

• Kada su u pitanju deca, 2013. godine sam lično tvrdio da postoji porast malignih bolesti među decom i to je trajalo nekoliko godina. Oko 2000. prosečan broj dece obolele od raka u Srbiji bio je oko 200, a 2013. je dostigao 357. Taj trend se održavao do 2015. godine i posle je došlo do pada brojki. U poslednjih nekoliko godina broj pacijenta je nešto manji, s druge strane imamo i manje rođene dece. Inače, maligne bolesti kod dece su mnogo ređe , od 100 bolesnika koji imaju rak imamo jedno dete i 99 odraslih, objašnjava dr Škorić.

Profesor ističe da je za izvođenje nekih konkretnih zaključaka ipak neophodan dinamički registar dece obolele od raka. Republička stručna komisija za hemato-onkologiju je pokušavala da ga formira, ali ti pokušaji su bili neuspešni.

• Tek kada bismo imali registar mogli bismo da tvrdimo sa sigurnošću koji je broj obolele dece i odakle dolaze. Sad samo možemo da pretpostavimo da najviše najmlađih pacijenata ima u Užicu, Nišu, Pančevu i Beogradu koji su veoma zagađeni. Dolaze deca sa KiM, albanske nacionalnosti koja nemaju naše osiguranje. Mi ih uspešno lečimo. Svake godine dođe nekoliko porodica u Beograd , dovedu decu jer su čuli da možemo da im pomognemo. Oni plaćaju lečenje, ali imaju poverenja u nas, navodi naš sagovornik.

Lečenje mališana od malignih tumora je dugotrajno i traje od nekoliko meseci do dve godine. Deca se leče u pet ustanova, osim u Tiršovoj, u Institutu za majku i dete na Novom Beogradu, u Institutu za onkologiju, na odeljima onkoloških bolnica pri KC Niš i KC Novi Sad.

• Pozitivna stvar je što imamo na raspolaganju i neke najnovije lekove, tačnije biološku terapiju za neuroblastom, tumor sa najlošijom prognozom. Samo 50 odsto dece se izleči od te bolesti, a dobili smo lek koji se zove karziba (qarziba). Terapija po detetu košta 200.000 evra. To je država Srbija obezbedila od ove godine i time se povećava procenat preživljavanja dece sa najtežim oblikom neuroblastoma, objašnjava dr Škorić.

Profesor ističe i da je veoma važno to što je formiran Fond za lečenje dece u inostranstvu, pri Ministarstvu zdravlja. To znači da uglavnom nisu neophodne akcije preko medija za skupljanje sredstava za decu koja treba da odu u inostranstvo zbog terapije, radioterapije ili hirurške procedure koja ne može da se uradi u Srbiji. Za većinu mališana je obezbeđeno lečenje u Srbiji, kaže naš sagovornik, a odlazak u inostranstvo je neophodan za oko pet odsto dece. Naš sagovornik kaže da definitivno u Srbiji imamo porast kancerogenih bolesti među odraslom populacijom, brojke su zastrašujuće. Imamo ogroman broj novoobolelih od raka na populaciju od sedam miliona.
• Maligne i kardiovaskularne bolesti, kao i bela kuga doprinose nestanku srpskog naroda. Rađa se oko 65. 000 dece, a umire više od 100.000 stanovnika, ističe dr Škorić.
Podak da je u Srbiji samo tokom 2017. godine umrlo oko 21.500 obolelih od tumora, prema rečima ovog stručnjaka, više su nego alarmantni. Imamo četiri jahača apokalipse kada su u pitanju tumori kod odraslih bolesnika, a to su: rak pluća, debelog creva, dojke i grlića materice.
•Većina malignih bolesti kod odraslih mogu da budu sprečene. I pored doprinosa bombardovanja što je veliki zločin, ja smatram da to nije ključni razlog za porast malignih bolesti među odraslima. Većina našeg naroda živi nezdravo. Veliki procenat stanovništa puši, što je uzrok karcinoma pluća, mnogi se hrane nezdravo što je direktan uzročnik raka debelog creva. Žene kasno rađaju, nemaju decu i puše što je okidač za karcinom dojke. Osim toga, često menjaju partnere što je uzročnik karcinoma grlića materice, upozorava ovaj stručnjak.

*Ovaj tekst deo je projekta “Da ne ostane nepozNATO” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove ministarstva.