Deca, trudnice, kao i mladi, trebalo bi da izbegavaju upotrebu energetskih napitaka koji su preplavili naše tržište, upozorava dr Vesna Pantić-Palibrk, načelnik Jedinice za unapređenje ishrane Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.
Kod dece, koja osvežavajuće napitke zamene energetskim, nastavlja dr Palibrk, može doći do promena u ponašanju kao što su: razdražljivost, nervoza i anksioznost. Budući da, u svom sastavu, imaju veliku količinu kofeina, ova pića mogu izazvati tegobe i trudnicama. Zbog toga budućim majkama, kao i deci, stručnjaci savetuju da ne konzumiraju ove napitke. Mladi ljudi, koji ih najčešće koriste, trebalo bi da budu krajnje oprezni i moraju da poštuju upozorenja na ambalaži.
Dr Palibrk naglašava da, pri konzumiranju ovih proizvoda, moramo imati na na umu stari Paracelzusov princip da „količina čini neku supstancu toksičnom”. „Setimo se da je i kiseonik, bez koga nam nema života, u visokim koncentracijama toksičan, pa čak i smrtonosan”, dodaje.
Ovi napici, upozorava naša sagovornica, nikada se ne smeju koristiti za nadoknadu tečnosti nakon ili tokom napornog vežbanja. Tada, mogu izazvati akutnu dehidrataciju sa opasnim posledicama jer deluju na bubrege izazivajući povećano mokrenje i gubitak natrijuma, što može biti pojačano ukoliko konzumirate i alkohol. Tako da, nakon što ste popili energetski napitak, morate sačekati najmanje dva sata nakon odlaska na trening.
Dr Palibrk otkriva da energetski napici najčešće sadrže tri sastojka – kofein, taurin i D-glukuronolakton koji su prisutni u značajno većoj količini nego u ostalim namirnicama. Međusobni uticaj ove tri supstance, objašnjava, u organizmu nije potpuno utvrđen, a jedna konzerva ovog napitka obično sadrži istu količinu kofeina kao i u jedna šoljica kafe.
„Međutim, ovi napici se konzumiraju hladni i to umesto osvežavajućih napitaka. Ova zamena dovodi neretko i do hroničnog unosa veće količine kofeina”, upozorava dr Palibrk.

Kod trudnica to dovodi do rizika od usporenog rasta fetusa, a kod dojilja do transfera u mleko. Kada su u pitanju deca i adolescenti velika količina kofeina izaziva poremećaj spavanja, a javlja se i rizik od buduće zavisnosti. Ove napitke bi trebalo da izbegavaju i osobe sa oboljenjima kardiovaskularnih sudova, psihijatrijskim ili neurološkim bolestima, insuficijencijom bubrega ili sa oštećenjima jetre.
„Ako ste odrasla zdrava osoba i unesete jednu ili dve limenke, kako stoji na deklaraciji ovih proizvoda, ne izlažete se velikom riziku, ali pod uslovom da ste preskočili dnevni unos kofeina iz drugih napitaka”, nastavlja dr Palibrk koja upozorava da su čokoladni napici značajan izvor kofeina za decu pa uvođenje koka-kole ili energetskih napitaka može predstavljati rizik po zdravlje dece o čemu roditelji moraju voditi računa.

Za trudnice najviše dve šoljice kafe

Dnevni unos kofeina od 400 mg, koji podrazumeva ukupnu količinu kofeina unetu tokom dana, ne predstavlja rizik po zdravlje izuzev kod trudnica, kaže dr Palibrk za “Zdravlje Vodič”. Bezbedna dnevna doza za trudnice je dvostruko manja (200 mg) i odgovara količini od oko dve šoljice kafe.
Prema procenama stručnjaka u Evropi, oko šest odsto odraslih prekorači pojedinačnu dozu od 200 mg kofeina, tačnije odjednom unese tu dozu kofeina, i to prilikom konzumacije energetskih napitaka. Oko četiri odsto njih to uradi u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću.
U 7 od 13 zemalja EU, najviše 33 odsto odraslih unosi više od 400 mg kofeina i glavni izvor je kafa. Naša sagovornica dodaje da bi bilo zanimljivo uraditi ovakvo istraživanje kod nas s obzirom na tradiciju konzumacije kafe u našoj zemlji.