Bračni infertilitet je stanje u kojem par nakon godinu dana redovnih seksualnih odnosa bez korišćenja kontracepcije ne dobije potomstvo.

Procedura vantelesne oplodnje za osobe sa invaliditetom ne razlikuje se bitno od ovog postupka kod ostalih parova. Svako ko uspešno prođe komisije ulazi u postupak VTO. To za „Zdravlje Vodič” tvrdi dr Branko Budimirović, iz Centra za vantelesnu oplodnju „Akademik Vojin Šulović” u Valjevu.

Dr Budimirović napominje da prilikom davanja mišljenja komisija procenjuje reproduktivni potencijal žene, ali i njenog partnera. Muškarac mora da ima dovoljan broj spermatozoida za jedan od načina VTO, a žena uz neophodne analize, mora imati uredan hormonski status.

„Ne postoje zakonska i proceduralna ograničenja da osobe sa invaliditetom ne mogu da udju u postupak VTO. Procedura je ista za sve parove. Potrebno je uraditi analize koje potom proveravaju prvostepena i drugostepena komisija RFZO. Ako se proceni da postoji šansa za nastanak trudnoće, onda se primenjujе neka od BMPO procedura”, objašnjava dr Budimirović.

Naš sagovornik napominje da je, prema definiciji SZO, bračni infertilitet stanje u kojem par nakon godinu dana redovnih seksualnih odnosa bez korišćenja kontracepcije ne dobije potomstvo.

„Ispitivanje uzroka treba započeti zajedno, dakle i muškarac i žena treba da urade analize koje će vrlo brzo pojasniti sliku o uzroku infertiliteta. Muškarac treba da uradi spermogram i jos nekoliko analiza, a žena od briseva preko hormonskog statusa i dijagnostike jajovoda. Za te procedure ne treba više od dva meseca“, navodi dr Budimirović.

U Opštoj bolnici u Valjevu na Odseku za BMPO godišnje se uradi više od 400 postupaka VTO. Procenat uspešnosti zavisi od mnogo faktora, ali presudnu ulogu u šansi za nastanak trudnoce igraju godine žene.

*Ovaj tekst deo je projekta Majčinstvo i invaliditet “Dajmo i njima šansu” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove ministarstva.