Žene sa invaliditetom često su izložene diskriminaciji kada je u pitanju briga o seksualnom i reporoduktivnom zdravlju. U društvu, ali i među zdravstvenim osobljem, vladaju stereotipi da one nemaju seksualne potrebe i da nemaju kapacitet da se ostvare kao majke. Zdravstvene ustanove su im nedostupne, kao i informacije o njihovim pravima. Često su izložene zlostavljanju, a neretko je situacija još drastičnija kada su u pitanju žene ometene u mentalnom razvoju. Čak i kada se ostvare kao majke, njima se deca neretko oduzimaju, jer se smatra da ne mogu da obavljaju roditeljsku dužnost na odgovarajući način. Pritom, ne postoje servisi za pomoć ženama sa invaliditetom koje žele da se ostvare kao majke.

Ovi zastrašujući podaci izneseni su na onlajn debati “Razgovarajmo o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima”, koji je organizovala Asocijacija za seksualno i reproduktivno zdravlje Srbije u saradnji sa Populacionim fondom UN i ambasadom Francuske u Srbiji. Tatjana Prijić iz Kancelarije poverenika za zaštitu ravnopravnosti naglasila je da malo njih razmišlja o pravima žena sa invaliditetom, kao i ostalih žena iz marginalizovanih grupa, da se ostvare kao majke.

Svetlana Ilić iz Romskog ženskog centra upozorila je da mnoge žene romske nacionalnosti rađaju sve dok su u reporoduktivnoj dobi, pa svake godine dobiju po jednu bebu.

• Neke žene dobiju iste godine dete i unuče, a to se itekako odražava na njihovo zdravstveno stanje. Romkinje ne koriste kontraceptivna sredstva, jer se smatra da je to rezervisano samo za promiskuitetne osobe. Neretko rađaju kod kuće, a kod lekara idu samo kad im je život ugrožen, jer su i tamo diskriminisane. Ukoliko devojka ili devojčica, godinu dana nakon udaje ne rodi dete, neretko biva vraćena roditeljima. To važi i za dečake, koji takođe često stupaju u brak polno nezreli. Maloletnički brakovi moraju biti strogo zabranjeni, upozorila je Svetlana Ilić.

Pravo na seksulano i reproduktivno zdravlje i na autonomiju tela, kako je rečeno, spadaju u veoma važna ljudska prava za koja se bore organizacije širom sveta. Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije je naglasila da najčešće pričamo o pravima mladih, ali da su starije osobe takođe višestruko diskriminisane kada je u pitanju ostvarenje ovih prava. Tada na scenu neretko stupa ejdžizam, a stariji ne samo da se stide da razgovaraju o ostvarenju tih prava već ih je sramota da idu kod lekara. Todorovićeva je naglasila da su starije žene sa invaliditetom višestruko ugrožene kada je pitanju pravo na reproduktivno i seksualno zdravlje.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković naglasila je da je reč o temi koja će biti izuzetno aktuelna i koja zaslužuje mnogo više pažnje u budućnosti. Naglasila je da je važno da parovi, ali i žene i muškarci, mogu da se informišu o značaju reporoduktivnog zdravlja kako bi mogli samostalno i bez pritiska da odluče o osnivanju i širenju porodice.

Sve ove teme, kako je rekla, trebalo bi da budu uvrštene u nastavni plan i program kako bi mladi ljudi, od osnovne škole do fakulteta mogli da uče o reporoduktivnom zdravlju, pubertetu, hormonskim promenama, opasnostima koje nosi maloletnička trudnoća…

Direktor Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Srbiji Džon Kenedi Mosoti naglasio je da se više od 20 godina suočavamo sa istim problemima , a da je situacija slična u većini zemalja na Balkanu. Neophodno je, kako je rekao, da se harmonizuje pravni sistem svih ovih zemalja, da zakoni počnu da se sprovode uz podršku države, nevladinih organizacija i medija.

• Ćutanje nije opcija, poručio je Mosoti

*Ovaj tekst je deo projekta “Život bez barijera” koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržavanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.