Ima poziva na koje se izlazi odmah, kao što su gubitak svesti, dijabetična koma, epileptični napad, ali i svi iznenadni problemi s disanjem, nedostatak daha praćen preznojavanjem, prelomi, kažu lekari Vojnomedicinskog centra hitne pomoći u Beogradu, piše ,,Politika”.

– Hitna pomoć? Molim vas za savet, otac se danima oseća umorno, malaksalo, bez apetita, danas se žali na pojačan bol u grudima, stezanje. Oseća gušenje, nedostatak vazduha.

– U čemu se razlikuje današnje stanje u odnosu na prethodne dane?

– Bol se širi u vrat.

– Ekipa stiže. Treba da miruje do dolaska lekara, najbolje da leži s podignutom glavom ili u polusedećem položaju. Izmerite krvni pritisak.

Ovako je glasio savet doktora vojne Hitne pomoći, dok su se ređala pitanja. Pre nego što je spuštena telefonska slušalica ekipa Hitne pomoći bila je na vratima. Usledila je munjevita akcija: urađen je EKG srca, proverena saturacija kiseonika, izmerena temperatura, ali i nivo šećera u krvi. Zbog sumnje da se radi o infarktu srca, odmah su se tu našla i nosila. Ubrzo je na kolima Hitne pomoći uključena rotacija. Sirena. Počela je trka za život.

Broj za pomoć: 1976

Ovako na terenu izgleda tek jedna intervencija ekipe Vojnomedicinskog centra hitne pomoći na Slaviji, koja s dve dnevne i jednom noćnom terenskom ekipom dežura svakog dana u godini.

– Za 24 sata u proseku imamo oko 10 izlazaka – objašnjava upravnik ove ustanove, potpukovnik dr Željko Kukobat.

On podseća da oko 40 hiljada vojnih osiguranika na teritoriji grada Beograda može da računa da će na njihov zahtev za hitnom medicinskom pomoći odgovoriti na vreme i efikasno. Dispečerski centar ima snimač razgovora, tako da se iz sekunde u sekundu prati sve što se događa.

– Na teren ide i načelnik Odeljenja za hitnu medicinsku pomoć. Svi smo u pripravnosti, bez obzira na položaj. Zato kažem da najvrednije što imamo su ljudi. Verovatno je to svuda tako, ali ovde je to baš izraženo. Ne pravi se pitanje ako treba produžiti smenu, koja traje 12 sati, iako su već premoreni – kaže dr Kukobat.

U ovoj ustanovi objašnjavaju da su specifični po tome da obavljaju i procene zdravstvenog stanja svih kategorija vojnih osiguranika, kandidata za prijem u vojne škole.

Vojna hitna pomoć „prokrstari” 250.000 kilometara godišnje da bi ukazali pomoć pacijentima, zato što je na Slaviji jedini centar odakle vozila idu u sve krajeve grada.

– Kada nisu na terenu, lekari su pored telefona, kao i tehničari koji imaju duži radni staž i veliko iskustvo. Najveći broj časova provode odgovarajući na pozive vojnih osiguranika – objašnjava načelnica Odeljenja za hitnu medicinsku pomoć dr Olivera Petrović.

Lekari na osnovu telefonskih pitanja procenjuju da li ekipa treba da izađe na teren i određuju stepen hitnosti.

– Nije lako doneti odluku, jer se nama javljaju mahom stariji ljudi, koji često slabo čuju ili govore nerazgovetno. Zato je dobro da je pored tih osoba neko ko može smireno i strpljivo da odgovara na sva postavljena pitanja. Ima poziva na koje se izlazi odmah, kao što su iznenadni gubitak svesti, usled pogoršanja kardiovaskularnih tegoba, respiratornih, edema pluća, zatim usled dijabetične kome, epileptičnih napada… Svi iznenadni problemi s disanjem, nedostatak daha praćen preznojavanjem, traume kao što je prelom kuka. Treba odrediti koji poziv je za hitnu pomoć hitniji – ističe dr Milka Ković.

Ona dodaje i da postoje bolesti koje imaju skup simptoma i znakova gde se odmah reaguje, kao što su moždani i srčani udar.

Broj 1976 najviše pozivaju hronični bolesnici, što se, kaže naša sagovornica, i podrazumeva:

– Važno je reći da Hitnu pomoć mora pozvati pacijent ili neko od bližnjih, s lica mesta. Ne možete nam, recimo, s posla javiti da je roditeljima kod kuće pozlilo i uputiti nas na njihovu adresu. Ponekad sve može da se reši telefonskim savetom ili upućivanjem u drugu ustanovu. Pacijentu, pošto ga saslušamo i ispitamo preko telefona, dajemo stručna uputstva. Potom pozovemo za 10 minuta da bismo utvrdili da li je došlo do poboljšanja stanja.

Često ih pacijenti zovu i zbog naglih promena krvnog pritiska.

– Hitna pomoć ne leči hipertenziju, možemo tek da damo savet. Ali, ukoliko se visok pritisak uporno zadržava i terapija ne pomaže, a pacijent ima i respiratornih tegoba, prisutan bol u grudima, naravno da će ekipa otići na adresu. Nizak pritisak, hipotenzija, s druge strane, mnogo je alarmantnije stanje: pacijent padne, pobeli… Neretko se ljudi oko takve osobe zbune, uspaniče, ali treba ostati pribran i pacijentu podići noge, dati mu da popije malo slanog rastvora i stanje se popravlja. Važno je utvrditi uzrok pada pritiska, možda usled nekog krvarenja, na primer – objašnjava doktorka Ković.

Za 28 godina rada dr Milka Ković se svega naslušala, ali je dosta i situacija na terenu koje će zauvek pamtiti.

– Obezbeđivali smo vojnu paradu na kojoj je bio i predsednik Rusije Vladimir Putin. Nas angažuju za razna obezbeđenja, promocije oficira. Tom prilikom jedan stariji gospodin u publici je kolabirao. Ukazali smo mu pomoć i povezli ga kući na adresu koju nam je dao. Kada smo stigli do zgrade, ispostavilo se da nije njegova. Dao nam je novu adresu i tako ukrug. Srećom naišli smo na prolaznika koji ga je poznavao i uspeli da ga zbrinemo.

Ponekad dovoljna lepa reč

Nikad se ne zna šta ih čeka na terenu. Posebno ako primete da su vrata zaključana, a dešavalo se.

– Pozvao nas je jedan stariji gospodin, blizu 90. godine. Posle intervencije bilo mu je bolje. Malo smo popričali, on se opustio i kada smo hteli da idemo, uzeo nam je deo opreme da ne bismo mogli da krenemo, da ga ne ostavljamo samog. Bio je željan razgovora. Nekada je lepa reč sve što im treba – priča nam glavni medicinski tehničar, zastavnik Aleksandar Pavićević.

Posetu psihijatrijskim pacijentima ekipe Hitne pomoći obavljaju uz asistenciju patrole policije.

Iz razgovora zaključujemo da su ovi vredni, hrabri i istrajni ljudi u VMC Hitna pomoć, svi kao jedna složna porodica.