Prve donorske reproduktivne ćelije u Srbiju bi mogle da stignu iz banke jajnih ćelija i spermatozoida u Španiji, saznaju “Novosti”. To će omogućiti parovima koji sada odlaze na biomedicinski potpomognutu oplodnju sa doniranim reproduktivnim ćelijama, u najvećem broju u Češku, Grčku i Severnu Makedoniju, da tu proceduru urade u klinikama u Srbiji.
U početku će donorske ćelije, isto kao i u inostranstvu, morati sami da finansiraju, mada postoji mogućnost, kako nam je potvrđeno, da se kasnije i to uvrsti u troškove koje, kao i postupke BMPO, po utvrđenim kriterijumima, pokriva zdravstveno osiguranje.
Docent Predrag Sazdanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, otkriva, za “Novosti”, da su pregovori sa bankom reproduktivnih ćelija iz Španije u završnoj fazi.
– Očekujemo da će za dve nedelje biti potpisan ugovor sa bankom iz Španije, a kasnije, prema sličnom modelu sa još dve banke u Danskoj, sa kojima, takođe, pregovaramo – kaže dr Sazdanović.
Finalni elementi ugovora se još utvrđuju, pa se prema rečima dr Sazdanovića, još ne zna finansijska konstrukcija za korišćenje reproduktivnih ćelija. Sa bankom u Španiji, a kasnije verovatno i sa dve u Danskoj, ugovor će potpisati Klinika za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra, u okviru koje od 2018. godine postoji banka reproduktivnih ćelija ali, nažalost, u Srbiji nema donora.
Prema nezvaničnim saznanjima, Upravi za biomedicinu do sada je podneto oko 100 zahteva za uvoz reproduktivnih ćelija, ali će oni, ako podnosioci ispunjavaju kriterijume, moći da se realizuju tek kada se institucionalizuje uvoz spermatozoida i jajnih ćelija.
– Uvoz i izvoz reproduktivnih ćelija, tkiva i organa strogo je definisan našim zakonom, kao i evropskim direktivama, i to je razlog što dugo traju pregovori sa inostranim bankama reproduktivnih ćelija – kaže docent Sazdanović. – Saradnja sa međunarodnim bankama predstavlja kvalitativni iskorak u BMPO i pomoć parovima, kod kojih je registrovan izostanak reproduktivnih ćelija, odnosno spermatozoida ili jajnih ćelija.Za početak će korisnici ćelije iz uvoza sami plaćati, a nakon izvesnog vremena, kada se proceni epidemiološki status ovakvih zdravstvenih potreba, može se preći na plaćanje o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
U stranim klinikama, bilo da idu u Češku, Grčku ili Makedoniju, parovi iz Srbije, ili žene bez partnera, kojima je od 2019. godine u Srbiji takođe omogućena vantelesna o trošku države, donaciju spermatozoida plaćaju oko 500, a jajnih ćelija oko 3.000 evra, plus troškove samog postupka BMPO. Sada će, ako se reproduktivni materijal uvozi, postupak biti jeftiniji, jer do navršene 42. godine žene, ako su ispunjeni i medicinski kriterijumi, vantelesnu finansira država, a plaćaće se dodatno samo jajna ćelija ili spermatozoidi. Ranije je najavljeno da će starosna granica za VTO o trošku osiguranja biti pomerena na 45. godina, ali to još nije definisano pravilnikom.
– Uspostavljanjem zvanične saradnje sa stranim donorskim bankama izbegava se potreba da se parovi iz Srbije od steriliteta leče u centrima za BMPO u Pragu ili Solunu, gde su do sada najčešće išli – kaže docent Sazdanović. – U strogo indikovanim slučajevima, po evropskim pravilima, koja su integrisana i u naš zakon, primenjivaće se isključivo trajno nepoznato donorstvo.
Za konkretan par, reproduktivni materijal će, u specifičnim, kontrolisanim uslovima, stizati u banku pri Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKCS, a par će onda moći da ga koristi u državnim i svim privatnim klinikama za BMPO koje imaju ugovor sa RFZO. Na tom spisku je za ovu godinu 13 privatnih klinika.
Prema evropskoj regulativi, a i prema našem Zakonu o BMPO, prati se svaka donacija, što znači da reproduktivni materijal jednog donora ne može biti korišćen više puta u istoj zemlji. Znači, različiti primaoci ne mogu dobiti materijal istog donora. Samo u slučaju da se sa donorskim materijalom ostvari trudnoća i rodi dete, i da recimo majka želi još potomaka, može se koristiti sperma istog donora. Ali, ako posle prvog ne želi još dece, preostali materijal se uništava.