Sterilitet je kompleksan i ozbiljan problem sa kojim se bori sve više parova i u našoj zemlji. Suočavanje sa njim, kroz proces vantelesne oplodnje je i psihološki izazov. Milica Glintić, psiholog iz Savetovališta za VTO u Beogradu, za „Zdravlje Vodič“ kaže da svaki korak na ovom putu može nositi sa sobom razna osećanja, pitanja, nedoumice i sumnje, jer mnogi parovi kroz ovaj proces prolaze više puta. Izazova je mnogo – od trenutka saznanja da problem postoji, preko traganja za rešenjem, do suočavanja sa samim procesom vantelesne oplodnje. 

• Sama činjenica da uspeh vantelesne nije zagarantovan, kao i to da u svakoj fazi procesa može da dođe do nekog problema, veoma doprinosi nivou stresa. Dostupnost informacija, upućenost lekara u domovima zdravlja, dobra komunikacija sa lekarima koji ih vode kroz sam proces, i kontinuirana psihološka podrška mogu bitno da pomognu – smatra Milica Glintić.

Naša sagovornica ističe da je važno da i muškarci i žene koji prolaze kroz ovaj proces obrate pažnju na svoja osećanja, da razumeju da je normalno da se javljaju i strah i tuga i krivica i zavist i sumnje i iscrpljenost i ambivalencija. Važno je, kaže, da čuvaju svoj odnos i da ne zanemaruju ako dođe do udaljavanja. To se dešava i važno je da ljudi uče da razgovaraju i razumeju jedni druge u novim, veoma složenim i zahtevnim okolnostima. 

• Na primer, muškarci nekada misle da je za žene bolje da ne govore o svojim osećanjima, jer im se čini da će im tako otežati. S druge strane, žene onda, često, dožive da su oni nezainteresovani i distancirani. Ovakve nesporazume je lekovito prevazići. Verujem da je veoma važno da podrška porodice bude adekvatna, u skladu sa potrebama para. Glavna pokretačka snaga je ljubav i velika želja da se ostvari san – napominje Glintićeva. 

Parovima koji zadovoljavaju kriterijume i uđu u proces o trošku države ili neke od lokalnih samouprava to svakako bude velika pomoć. Ipak, kako psiholog ističe, postoje razni dodatni troškovi, a mnogi parovi moraju kroz proces da prođu mnogo više od četiri puta, što znači da to sve moraju sami da plate. Neki parovi imaju podršku porodice, rodbine, prijatelja, neki drugi, u periodu dok se bore za potomstvo, uglavnom mnogo rade da bi prikupili novac za sledeću vantelesnu i odriču se mnogo čega da bi došli do svog cilja. 

• Još je teže kada se žene suoče sa nekom vrstom diskriminacije na poslu. Radila sam sa ženama koje su gubile svoje veoma zaslužene rukovodeće pozicije kada se saznalo da idu na VTO, neke druge su bile maltretirane posle bolovanja koje su morale da uzmu ili zbog nekih operacija i intervencija ili zbog prolaska kroz sam proces VTO ili kada ostane bez , jer se to pokaže kao jedini način da prođe kroz sve. Bilo bi veoma korisno da se poveća broj pokušaja koje država finansira, ali i da poslodavci prekinu sa bilo kojom diskriminacijom žena. Divni primeri humanih poslodavca, koji razumeju da žene mogu da rade i kada su pod stresom i kada rešavaju velike probleme i da će biti i više motivisane za rad ako im se omogući da na dostojanstveni način prođu kroz ovu borbu, su, svakako, veoma važan putokaz. 

*Ovaj tekst deo je projekta Majčinstvo i invaliditet “Dajmo i njima šansu” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove ministarstva.