S obzirom na to da su zalihe krvi u Srbiji često na minimumu, zaposleni često umeju i organizovano i samostalno da daju krv. Ipak, među njima i onih koji to rade sa godišnjeg odmora, čija je sezona uveliko počela. Jedan od davalaca krvi, ujedno i čitalac „Politike”, nedavno se zapitao kakve su pravne posledice davanja krvi za vreme godišnjeg odmora. To pitanje postavio je pravnom timu iz Saveza samostalnih sindikata Beograda s kojim “Politika” već duže vremena sarađuje. Stručnjaci odgovaraju da za svaki slučaj davanja krvi zaposleni ima pravo da dva uzastopna dana odsustvuje sa rada.

– Odsustvo od dva dana, a ne dva radna dana, upućuje da se krv dobrovoljno može dati i za vreme godišnjeg odmora, tako da se davaocu može doneti rešenje o korišćenju odsustva uz naknadu zarade po osnovu dobrovoljnog davanja krvi. Zaposleni u tom slučaju može doneti i rešenje o izmeni rešenja o korišćenju godišnjeg odmora kojim se produžava korišćenje godišnjeg odmora ako se radi o radnim danima – napominju u savezu.

U Institutu za transfuziju krvi kažu da navedena prava davaoci ostvaruju na osnovu knjižice dobrovoljnog davaoca krvi. Za tumačenje navedenih odluka mogu se obratiti Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Beograd, 011 205 3830, 011 2646 022.

Zbog nepoštovanja navedenih odluka možete se obratiti Zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja Republike Srbije, 011 311 7272, 011 311 7424, ili Kancelariji za zaštitu prava pacijenata ul. Tiršova br. 1 tel: 011 3605-634, navode u Institutu za transfuziju krvi.