INTERVJU: profesor dr Slobodan Čikarić, onkolog radiolog

Za poslednjih dvadeset godina je otkriveno 700.000 novih slučajeva raka u Srbiji. Došao sam do zaključka da je u Centralnoj Srbiji i u Vojvodini „Milosrdni anđeo“ kriv za deset odsto obolelih, odnosno za 70.000 ljudi! Od 1999. do 2019.godine je umrlo oko 400.000 građana Srbije, a njih 40.000 zbog osiromašenog uranijuma. Brojke potkrepljuju tezu da je NATO izvršio genocid u Srbiji.

Ovo u razgovoru za „Zdravlje Vodič“ tvrdi profesor dr Slobodan Čikarić, onkolog radiolog i doživotni počasni predsednik Društva za borbu protiv raka.  Profesor Čikarić se već dve decenije bori da dokaže vezu između bombardovanja i broja obolelih od malignih bolesti.  

* Na čemu temeljite tvrdnje da je osiromašeni uranijum glavni krivac za povećanje broja obolelih od kancera u Srbiji? 

* Rak je biološki  sistem koji postoji od kad postoji i ljudska civilizacija. Da bi zdrava ćelija prešla u malignu, potreban je neki spoljašnji agens. Njih ima više od stotinu, ali čak 13 ih emituje jonizujuće zračenje. Osiromašeni uranijum zagađuje sredinu i predstavlja ozbiljan ekološki problem u svim državama  u kojima se nalazi. Međunarodni stručnjaci su ga stavili na 98. mesto kao kancerogeni agens. Dakle, nisu to samo moje tvrdnje, već je stvar svetskih stručnjaka da je osiromašeni uranijum jedan od agenasa koji utiču na pojavu malignih bolesti. Da je taj uranijum bačen na jedno mesto, kao velika stena, to ne bi predstavljalo nikakvu opasnost. Ali uranijum se pretvorio u prašinu mikronskih dimenzija koja se raspršila po celoj Srbiji. Osim njega, u prašini su bile i čestice plutonijuma 239, kojeg nema u prirodi, a koji su Amerikanci koristili kao gorivni materijal za atomske bombe, pa su jednu bombu od uranijuma 235 bacili na Hirošimu, a tri dana kasnije plutonijumsku bombu na Nagasaki.

* Zašto se onda broj obolelih nije povećao odmah nakon bombardovanja 1999?

*Dokazao sam incidenciju malignih tumora u Centralnoj Srbiji i mortaliteta u periodu od 2001. do 2010. Postoji latentni period za leukemiju i limfom koji traje od pet do deset godina, što je prosečno 7,5 godina. Agens deluje, a posle 7,5 godina se pojavljuju znaci tumora. Zato se ta incidencija i mortalitet 2005. godine kreće normalno, kao i u svetu, a 2006. dolazi do naglog skoka leukemije. Te godine se incidencija povećala za 69 odsto, a umiranje za čak 110 odsto! To je bio skok u vidu stepenice. Zaključak je da, pošto je prošlo 7,5 godina od bombardovanja, da je uranijum jedini mogući uzrok za ovaj skok. Nema nijedne druge materije koja bi mogla dati takvo naglo povećanje u broju obolelih i umrlih. 

* Tvrdite da je za ostale, takozvane solidne tumore prosečan latentni period duži? 

*Za tumore dojke, pluća, prostate, kože periodi od delovanja agensa do oboljevanja je u proseku oko 15 godina. Nije lako doći do podataka, ali uspeo sam da nađem statistiku sa Kosmeta.  Završetak latentnog perioda za solidne tumore je bio 2014. godine, a u tabelama sam video da je te godine u odnosu na 2013.  skočio broj tumora čak 101 odsto. Kad sam taj podatak objavio u časopisu „Rak“, taj sajt je zaključan i u njega se više nije moglo ući.

* Da li se uopšte zna koje su razmere zagađenja i kolika je potencijalna opasnost po zdravlje ljudi?

*Naši vojni stručnjaci i civilni iz Instituta u Vinči procenili su da je na Srbiju palo 15 tona osiromašenog uranijuma., Rusi su utvrdili da je bilo 100 tona, a general Belić, čija je tenkovska jeidinica bila najveća na Kosmetu tvrdi da je „Milosrdni anđeo“ bacio više od 500 tona uranijuma. I sasvim male količine mogu izazvati rak. Postoji šest vrsta oksida uranijuma, a trećina su oksidi rastvorljivi u vodi, dok dve trećine čine oni koji nisu. Onaj radioaktivni materijal kad uđe u krvotok prenosi ga po organizmu. Vreme raspada je 4,5 milijardi godina, što znači da tih 15 tona, ili 100 ili 500, ostaje na našim prostorima i uticaće na život budućih generacija.

* Među lekarima ima i onih koji ne dele Vaše mišljenje.  Među njima je i profesor dr Zoran Radovanović, koji tvrdi da uranijum ne izaziva rak.

*Mnogi stručnjaci ne znaju da čestice prašine koju unesemo u krvotok disajnim ili digestivnim putem, čak i u malim količinama, mogu doći do svake ćelije u organizmu. Ona ne može da probije ćelijsku membranu, ali iz jezgra atoma uranijuma katapultira se alfa čestica, koja nosi sa sobom pet miliona elektrovolti, dimenzije nanometra, koja lako prođe kroz membranu ćelije i dolazi do njenih supstruktura, kao što je DNK. Na nekim delovima DNK nalazi se i centar koji reguliše rast ćelije i deobu, koji nakon destrukcije ćelije prestaje da funkcioniše. Zato ćelija nekontrolisano počinje da raste i da se deli, i dolazi do stvaranja tumora. E, taj deo ne razumeju mnogi lekari. I najmanja količina jonizujućih zračenja može uzrokovati kancerogenezu. Čitav taj proces, tačnije latentni period traje mnogo godina. To i koriste za svoju mangupsku igru ti stručnjaci koji služe NATO lobiju. 

*Ovaj tekst deo je projekta “Da ne ostane nepozNATO” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove ministarstva.