Pošto je  veza između bolesti i bezbednosti bogato istraživana i valjano dokumentovana, javno zdravlje s razlogom se smatra pitanjem od značaja za nacionalnu bezbednost

Za utvrđivanje jasne veze između upotrebe osiromašenog uranijuma tokom agresije 1999. godine i porasta obolevanja i smrtnosti od kancera neophodno je uraditi ozbiljna i objektivna istraživanja koja će uzeti u obzir ne samo radioaktivnu komponentu osiromašenog uranijuma, već i njegovu hemijsku toksičnost, kao i kontaminaciju životne sredine, kaže za “Zdravlje Vodič” profesor dr Vanja Rokvić na Fakultetu bezbednosti u Beogradu i jedan od autora naučnog rada “Balkanski sindrom 20 godina posle NATO agresije“.

Iako postoje istraživanja koja su dokazala negativan uticaj osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi, uranijum sasvim sigurno, kako naglašava, nije jedini uzročnik porasta broja obolelih od kancera. Neophodno je uzeti u obzir posledice bombardovanja industrijsko-hemijskog kompleksa, kao i sve druge faktore rizika.

Profesorka navodi da, iako su istraživanja koja se odnose na dugoročne posledice delovanja osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi dosta ograničena, postoje studije koje su sprovedene in vivo i in vitro na životinjama i ljudskim ćelijama i u kojima je dokazano da osiromašeni uranijum  utiče na malignu  transformaciju ćelija. 

• Zahvaljujući relevantnim naučnoistraživačkim bazama kao što su International Nuclear Information System(INIS), SCOPUS, Web of Science, PubMed, SCIndeks i druge, prikupljeni su i analizirani naučni stručni radovi koji se bave ovom tematikom. Međutim, ne postoje tačni podaci koji se odnose na ukupnu količinu osiromašenog uranijuma koja je korišćena tokom NATO agresije. Zato smo u radu predstavili različite podatke iz istraživanja koja su dostupna akademskoj zajednici, navodi Rokvićeva.

Ona ističe da je činjenica da je u Srbiji došlo do znatnog povećanja učestalosti obolevanja i smrtnosti od kancera, ali da ne postoji saglasnost naučne i stručne zajednice o doprinosu osiromašeni uranijum doprineo tome.

Radioaktivnost osiromašenog uranijuma značajno je manja u odnosu na prirodni uranijum, podseća naša sagovornica. Na ovaj način se najčešće argumentuje teza da uranijum ne izaziva kancer.

Ipak, takvim zaključivanjem, objašnjava Rokvićeva, zanemaruje se činjenica da je hemijska toksičnost osiromašenog i prirodnog uranijuma ista, kao i da unos ovih čestica direktno ili preko kontaminirane životne sredine dovodi do mnogobrojnih zdravstvenih posledica.   

• Takođe, prilikom bombardovanja korišćen je i osiromašeni uranijum u kombinaciji sa plutonijumom i radioaktivnim uranijumom – 236. Jedan od razloga za nedostatak istraživačkih radova iz ove oblasti svakako je i vremenski period u kojem je bilo neophodno sprovesti istraživanja kako bi se došlo do procena izloženosti i zdravstvenih posledica, a to je neposredno nakon primene ove municije ili po završetku agresije, kaže Rokvićeva.

Profesorka napominje da se u prvom zvaničnom izveštaju Programa UN za životnu sredinu (UNEP) iz 2001. godine navodi da nema značajnih rizika od kontaminacije i delovanja osiromašenog uranijuma. Tu su i već spomenuti argumenti da osiromašeni uranijum nije radioaktivan, kao i činjenica da ga Međunarodna agencija  za istraživanje raka svrstava u treću kategoriju agenasa koji ne mogu biti klasifikovani kao kancerogeni. 

• Sa druge strane, i pored svega navedenog postoje istraživanja u Srbiji i u susednim državama, koja su nesumnjivo dokazala štetne uticaje osiromašenog uranijuma po zdravlje ljudi. Postoji i veći broj preglednih radova koji se bave osiromašenim uranijumom i zdravstvenim posledicama koje ostavlja, ističe sagovornica “Zdravlje Vodiča”.

Podseća i da se za italijanske vojnike koji su čistili kontaminirana područja i kod kojih je uočena učestalost obolevanja od karcinoma vezuje novi termin- “balkanski sindrom”.

• Zbog povećane učestalosti obolevanja i smrtnosti od kancera u Srbiji, naročito nakon NATO agresije, ovaj termin može da se veži i za bašu zemlju, kao i susedne države u kojima su sprovođena istraživanja u kojima je potvrđena veza između upotrebe osiromašenog uranijuma i kancera, kaže Rokvićeva.

Korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom, podseća ona, nije imalo samo zdravstvene posledice, već ekonomske i socijalne. Ove posledice se, između ostalog, mogu manifestovati kroz pad BDP i ekonomskog prosperiteta, što utiče i na nacionalnu bezbednost.  

• Od broja stanovnika i njihovog zdravlja zavisi fizički potencijal, operativne sposobnosti oružanih snaga i očuvanje nacionalne bezbednost, Ugrožavanjem nacionalne bezbednosti, a naročito oružanim dejstvima, ugrožava se i zdravlje stanovništva. Pošto je  veza između bolesti i bezbednosti bogato istraživana i valjano dokumentovana, javno zdravlje s razlogom se smatra pitanjem od značaja za nacionalnu bezbednost, objašnjava profesorka Rokvić.

Profesorka ističe da je 2014.  godine u britanskom parlamentu poslanik Konzervativne partije Džon Rendal pokrenuo ovo pitanje. On je naveo sledeće: “Hteo bih ukratko da se osvrnem na upotrebu osiromašenog uranijuma tokom bombardovanja, kao i na zdravstvene posledice… Mislim da ovo pitanje nije adekvatno istraženo. Postoji izveštaj iz 1999. godine osobe pod imenom Bakari Kante iz UNEP, ali nisam siguran da je ovaj izveštaj pravilno objavljen…”

Međutim, naša sagovornica navodi da, ni ona ni kolege, nisu uspele da dođu do originalnih dokumenata o kojima je REndal govorio. Svima je, ipak jasno da upotreba osiromašenog uranijuma tokom bombardovanja, kao i posledice agresije, nisu adekvatno istraženi i publikovani.

*Ovaj tekst je deo projekta “Da ne ostane nekažnjeno” koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržavanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

Piše: Milica Đuričković