Rok trajanja koji je utisnut na plastičnoj ambalaži vode, upozorava nas, kada će hemikalije početi da utiču na njen ukus. Proizvođači u Americi napominju, da voda može da stoji neograničeno, ukoliko se pravilno drži u skladištu. U emisiji „Uranak“ na televiziji K1, profesor dr Svetlana Stanišić, objašnjava kada voda u plastičnim flašama nije više za upotrebu i da li su tvrdnje američkih proizvođača tačne.

– Nijedna plastika nije bezopasna. Kako god da se ona skladišti, svakako će ta voda iz plastične flaše da bude drugačija u odnosu na vodu sa česme ili vode sa izvora. Takođe, voda sa česme danas ima malo mikroplastike, koja je prodrla u sve elemente životne sredine. Stalno korišćenje vode iz plastičnih flaša, može da ima loš uticaj na zdravlje. Posebno ukoliko dugo stoji na visokoj temperaturi. Tada dolazi do razgrađivanja plastike i rastvaranje hemijskih materija u toj vodi. Upravo to je ono što su proizvođači iz Amerike rekli, a odnosi se na temperaturu i izloženost sunčevom zračenju – rekla je Stanišić.

Iako mnogi izbegavaju da piju vodu sa česme, prof. dr Stanišić smatra da je voda u Beogradu dobrog kvaliteta.

– Od flaširane vode, u bilo kom obliku da je skladištimo, može da nam bude nešto. Priče, da je voda sa česme u Beogradu jako lošeg kvaliteta, ima veze sa tim, da ljudi ostvaruju profit. Znate koliko profita ostvaruju fabrike flaširane vode, kada govore, da je voda sa česme opasna. Plastična ambalaža nije dobra i mnogo je bolje da ukoliko želimo vodu iz flaše, izaberemo staklenu ambalažu ili vodu sa česme. Moj nijedan kolega, koji je hemičar, ne pije vodu iz plastične ambalaže. Mi ne znamo trenutno iskreno, koje su sve posledice toga. Za sada nagađamo da to ima veze sa alergijama, autoimunim bolestima, koje se takođe sve češće javljaju. Neki govore i o porastu kancera – uakzuje dr Stanišić.

Dodaje da je činjenica da, kada popijemo vodu iz plastične ambalaže, za 15 minuta se mikroplastika nađe u našoj krvi.

– Čak 90 posto ljudi u razvijenom svetu, kada biste im izvadili krv, imaće aditive razne iz plastike. Plastika nije sama po sebi loša, imamo neke tipove koji jesu, ali se oni ne koriste za pakovanje pića i hrane. Međutim, aditivi iz svih vrsta plastike su problem. BPA (Bisfenol A) je jedinjenje koji se dodaje kao aditiv plastici, da bi ona bila providna, dobrog kvaliteta, savitljiva, čvrsta, otporna na sunčeve zrake. Međutim, to jedinjenje curi u sadržaj. Plastika u malim količinama nije štetna, ali sada, kako je mi koristimo i te kako jeste. Ti komadići mikro plastike, nalaze se čak i u placenti. Nema više ni bebe, ali ni fetusa, koje nije u dodiru sa plastikom.